Posle prošlogodišnjeg leta koje je bilo izuzetno toplo, zatim najtoplije jeseni i zime i oborenih više mesečnih i dnevnih temperaturnih rekorda, usled očiglednog uticaja klimatskih promena, leto 2024. godine moglo bi da bude upisano na listu ekstremno toplih sa temperaturama od preko 40 stepeni!
Međutim, ono što zabrinjava nisu samo temperature vazduha već i više ekstremnih pojava koje mogu da budu pogubne ne samo po imovinu i poljoprivredne plodove već i živote ljudi i životinja, a to su oluje, jake i razorne, poput tornado, pijavica, takozvanog “pustinjskog đavola” i superćelijskih oluja koje smo imali prilike da doživomo tokom prošlog leta i uverimo se da nisu nimalo bezazlene.
Klima se menja, zagreva se cela planeta
Kako je objasnio klimatolog Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) “klima se očigledno menja, dolazi do zagrevanja cele planete i poznato je da je zadnjih sto godina temperatura vazduha povećana za 1,1 stepen, ali i temperatura mora, svetskog okeana povećana je za 0,8 stepeni, tako da klimatski sistem dobija sve više energije”.
Istovremeno, Srbija beleži povećanje temperature za 2 stepena.
- Zbog zagrevanja okeana, samim tim i površine zemlje dolazi do povećanog isparavanja i vazduh sada sadrži više vodene pare koja je često inicijator i pokretač povećavanja konvektivne energije u samom vazduhu zbog čega dolazi do jačih vertikalnih struja koje su strukture kao što smo imali slučaj sa superćelijskom nepogodom ili mezociklonom koji se desio 19. jula 2023., kada u okviru takvih struktura dolazi do izrazitog spuštanja vazduha u prizemnim slojevima i njegovog rasipanja na samoj površini zemlje i kada se pojavljuju vetrovi olujne i orkanske jačine, od preko 25 metara u sekundi – kaže klimatolog Goran Pejanović.
Foto: Univerzum HD Media/N.M.
Koji su uslovi za tornado
Kada se govori o mogućnostima pojava tornada i iznad Srbije, Pejanović napominje da nekoliko uslova treba da bude ispunjeno za to, a to je da postoji:
- temperaturni gradijent sever-jug
- da bude izražen na visinama 5-10 kilometara
- da se u okviru takvih sistema pojavljuju mlazne struje, zone sa izrazitom kinetičkom energijom horizontalnog vetra
- da u prizemlju imamo pregrejan vazduh
- da bude obezbeđeno prisustvo vodene pare
- Često onda imamo i prisustvo grada na površini. A kada pričamo o klimi u budućnosti ona će se i dalje zagrevati, jer ne uspevamo da napravimo sistem na globalnom nivou za smanjenje gasova sa efektom „staklene bašte“, tako da će doći do daljeg povećanja temperature, i daljeg povećanja vodene pare u samom vazduhu. Međutim, kako se severni krajevi više zagrevaju nego južni, zbog klimatskih promena ne možemo da kažemo da ćemo imati povećani broj superćelijskih nepogoda, mezociklona koje često prate i tornada u prizemlju. Dakle, zbog tog razloga ne bi trebalo da bude povećanja ovakvih nepogoda, ali zbog povećanja sadržaja vodene pare imaćemo povećanu konkvektivnu energiju i kada se i dese retki slučajevi superćelijskih oluja možemo imati i veće brzine, odnosno, pridužena tornada – kaže Goran Pejanović.
U našem regionu češće su pijavice
Kod nas su češće zabeležene pojave pijavice iznad mora ili trombe iznad kopna, ali to su zone od nekoliko metara ili desetine metara, a velika prava tornada idu i po nekoliko stotina metara u prečniku ili čak nekoliko kilometara.
Trombe su se kod nas pojavljivale svuda, i Pejanović je rekao da bi po njemu ove zone i za jače pojave trebale da budu označene kao što je zabeleženo tokom prošlogodišnje superćelijske nepogode, od Slovenije preko Hrvatske, naročito Slavonije, zatim Vojvodina, severna Srbija pa dalje na istok.
- Upravo zbog toga se to dešava što imamo dovoljno vodene pare. U Beogradu se u zadnjih 30 godina količina vodene pare u vazduhu povećava sa 12 grama po kubnom metru na 15, tako da taj uslov povećane količine vodene pare će biti sve izraženiji kako nam se klima menja – poručio je klimatolog Goran Pejanović.
I Srbija na udaru razornih tornada
I naš čuveni klimatolog Vladimir Đurđević je izjavio da će se u narednih 30 godina klima promeniti u istoj meri u kojoj se promenila u zadnjih 150 godina i da je sasvim realno da se i Srbija nađe na udaru razornih tornada, sličnim onom koji je pre nekoliko godina pogodio Češku.
Objasnio je da će se povećanje intenziteta vremenskih nepogoda dogoditi zbog toga što topliji vazduh može da primi veću količinu vodene pare, a jedan stepen povećanja temperature znači da u tom vazduhu može da se nađe sedam odsto više vodene pare.
- Pošto je danas atmosfera toplija za jedan stepen onda u proseku ima sedam odsto više vodene pare nego što smo pre imali. Kada se zagrejemo za još jedan stepen u vazduhu ćemo imate još sedam odsto više vodene pare u odnosu na današnje vrednosti. Zbog toga olujna nevremena mogu da budu razornija. Mogu prvo da proizvedu veću količinu kiše, a mogu i druge efekte koji su vezani za olujno nevreme, a to su veće količine grada, intenzivniji frontalni sistemi na obodu oluja koji imaju jake vetrove, tako da i udari vetra mogu da budu jači – rekao je ranije Đurđević.
Foto: TikTok.com/veskorajovic716
Samo je pitanje vremena kada ćemo da doživimo češki scenario
Zagrevanje vazduha i povećanje koncentracije vodene pare može dovesti i do pojave razornih tornada u Evropi, ali i na području Srbije, rekao je za “Novu” klimatolog.
- Razorni tornado nije nešto što treba da isključimo kao nemogući događaj na našem području, pitanje je manje više vremena, ako se desilo u Češkoj desiće se i kod nas, a kad će se desiti to ne možemo da znamo. Može se desiti u naredne tri godine a može se desiti tek za 20 godina, ali u nekom trenutku i mi ćemo da budemo izvučeni iz šešira u smislu da na našem području možemo da očekujemo tako razorno nevreme i zbog toga treba da budemo oprezni - kaže Đurđević.
Nastavlja niz izuzetno toplih leta
On je istakao da postoje ogromne šanse da ovo leto u Srbiji bude značajno toplije nego ranije. Nastaviće se niz izuzetno toplih leta sa nekoliko toplotnih talasa.
- Kod nas su leta postala značajno toplija nego što su bila pre 30, 40 godina. Mi kao region jugoistočne Evrope imamo rekordno visok porast letnjih temperatura zbog globalnog zagrevanja i našeg geografskog položaja i premeštanja vazdušnih masa. Mi smo globalni rekorderi i za svako leto koje je pred nama, pa i ovo sada, ogromne su šanse da bude toplije od onoga na šta smo navikli u prethodnim decenijama. Šanse da će ovo leto biti značajno toplije su 70 odsto-rekao je Đurđević.
Očekuje nas više toplotnih talasa
Iako za sada ne možemo precizno da kažemo koliko ćemo imati vrelih dana i tropskih noći, kada se teško spava jer temperatura ne ide ispod dvadesetak stepeni, nema sumnje da će biti toplotnih talasa, i to više.
-Ranije se dešavao po jedan toplotni talas godišnje, a dešavalo se i da prođe dve, tri godine bez ijednog talasa. A poslednjih desetak godina kod nas svake godine ima između dva i četiri toplotna talasa. Vrlo je moguće da i ovog leta bude desetak dana vreo talas, pa dva dana pauza, pa onda opet desetak dana vrelo-kaže Đurđević.
Više vodene pare u vazduhu znači jaču oluju
Ogromne vrućine nisu jedino na šta treba da se spremimo. Osim jakih suša, poplave i oluje, pijavice i tornada koje smo ranije viđali uglavnom samo u vestima iz Amerike, nažalost, lako mogu da postanu naša realnost.
-Kad je vazduh topliji, u njega može da se smesti više vodene pare. A danas je kod nas vazduh topliji za jedan stepen nego što je bio pre desetak godina i zato u atmosferi u proseku ima sedam odsto više vodene pare. Svaka vrsta olujnog vremena svoju snagu crpi iz te vodene pare. Vodena para je za oblak isto što i gorivo za automobil. Što je vazduh bogatiji tom parom, oluja može da bude snažnija, da proizvede više padavina, jače vetrove, da ostane duže u atmosferi. A pošto je kod nas sada toliko te vodene pare, svaka oluja koja nam se desi može da bude razornija od onoga na šta smo navikli. I za ovo leto i svako naredno postoji rizik da se desi oluja kakvu pre toga nismo videli. Postoji rizik da se pojavi tornado koji je znatno ozbiljniji od onga što smo do sada videli. Nije pitanje više da li ćemo tako nešto videti nego kada ćemo videti - kaže Vladimir Đurđević, klimatolog.
Ne ignorišite hitna upozorenja!
Stoga od Republičkog hidrometeorološkog zavoda sve češće dobijamo hitna upozorenja, posebno leti kada se približavaju opasni zloslutni oblaci. Međutim, mnogi te najave ignorišu, pa nije retka scena da pola Beograda bude pod crnim oblakom, a ljudi se i dalje kupaju na Adi Ciganliji. Vladimir Đurđević kaže da ljudi treba da budu oprezni, ali da bi bilo dobro i da imamo bolji sistem obaveštavanja javnosti o eventualnim nepogodama.
Kad iz čistog mira u vedrom danu zavitla „Pustinjski đavo“
Pre godinu i po dana, u leto 2022. u Srbiji je došlo do pojave vetra koji stvara vrtlog prašine što je mnoge tada podsetilo na katastrofalni tornado. Kako je „Blic“ tada pisao, reč je o pojavi koja se zove „Dust devil“, a prevodi se kao „Pustinjski đavo“ jer je česta pojava u pustinjama i na mestima gde ima peska i prašine.
Ogromne posledice superćelijskih i drugih razornih oluja
Karakteristično za ovu pojavu je da je obrnuta od tornada, jer tornado nastaje iz oblaka ka zemlji, a mi smo svedoci vrloga koji nastaje i ide od zemlje prema gore. Posledica je toga što se donji deo atmosfere jako zagreje i topao vazduh koji je po zakonu fizike lakši se penje gore usled čega nastaje vrtložno kretanje, i liči na tornado, ali nema njegovu snagu i traje kratko. Tek malo zakovitla prašinu ili pesak, i nestane!
U RHMZ su rekli da se vrtlog prašine, koji je 18. jula 2022. osmotren na području Čačka, najčešće formira pri vedrom vremenu u najtoplijem delu dana, kada pregrejan vazduh počne brzo da se uzdiže kroz hladniji sloj vazduha iznad njega.
Stručnjaci Zavoda su objasnili da se zbog toga javlja lokalni centar niskog pritiska u prizemlju. Tada otpočinje horizontalno strujanje okolnog vazduha ka oblasti niskog pritiska i konačno dolazi do uspostavljanja rotacije.
Zbog brzine rotacije potencijalno opasna pojava
-„Dust devil“ je najčešće bezopasan, tipičnog prečnika 0,5 – 1 metar, dok mu je visina nekoliko metara. Ipak u prirodi su osmotreni i veliki vrtlozi prašine prečnika oko 10 metara i visine oko 1 kilometra, ali i za jedne i za druge je zajednično da traju veoma kratko. Veliki vrtlozi ipak, zbog veće brzine rotacije, mogu biti potencijalno opasni – navode mediji.
Ove brzine su u svakom slučaju daleko manje od onih koji se javljaju u trombama ili pijavicama.
-Trombe, pijavice i tornada su pojave koje se javljaju u oblasti grmljavinskih, olujnih ili kumulonimbusnih oblaka, dok se „dust devil“ uvek javlja pri vedrom vremenu.
Autor:
