Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju sećanje na Svetu mučenicu Matronu Solunsku, vernicu koja je slavila Gospoda i čuvala veru od nehrišćana.
Кao sirota devojka bi služavka u kući jednoga Jevrejina u Solunu. Žena toga Jevrejina neprestano se rugaše Matroni zbog njene vere u Hrista, i nagonjaše je da odbaci Hrista i da ide u sinagogu. No krotka Matrona savesno iđaše za svojim poslom i ne odgovaraše gospođi svojoj ništa, a u potaji se moljaše Hristu Bogu. Jednom dozna Jevrejka, da je Matrona krišom od nje išla u crkvu, pa sva gnevna upita je zašto nije išla u sinagogu nego u crkvu? Na što Matrona odgovori:
"Zato što u hrišćanskoj Crkvi Bog živi, a od sinagoge jevrejske On odstupi".
Besna zbog tako mužestvenog odgovora, Jevrejka je istuče i zatvori u jednu mračnu odaju, gde je, povrh toga, još i veza. No sutradan nađe je odvezanu silom Božjom kako kleči na molitvi i hvali Boga. Posle je u dva maha ponovo zatvaraše dok je najzad glađu ne umori.
Tada uze opaka žena telo svete devojke i baci sa visine svoje kuće na zemlju. Hrišćani uzmu telo mučenice i česno sahrane, a Aleksandar episkop, saznavši za mnoga dogođena čudesa od svete mučenice, podiže crkvu na grobu njenom. A zlu Jevrejku uskoro postiže pravedna kazna: sa onog istog mesta na kući, sa koga je bacila dole telo Matronino, ona se omakne, padne na kaldrmu i razbije se na mrtvo.
Autor:
