Početkom marta stupio je na snagu Pravilnik o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače, čime su se stekli uslovi da kandidati za C kategoriju (kamion) polažu sa 18 godina, a za D kategoriju (autobus) sa 21 godinom.
U auto-školama kažu da je povećano interesovanje kandidata, da zovu, raspituju se o uslovima za polaganje, ali da je još uvek rano govoriti o efektima novog pravilnika.
To je jedna od mera, koju je preduzela država kako bi počeo da se rešava problem nedostatka profesionalnih vozača. Prema analizi jednog poslovnog udruženja drumskog saobraćaja, Srbiji trenutno nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača. U septembru prošle godine izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja smanjena je starosna granica za vozače kamiona i autobusa.
Pomeranje starosne granice znači da za C kategoriju (kamion) kandidati mogu da polažu sa 18 godina (ranije je bilo 21 godina), a za D kategoriju (autobus) mogu da polažu sa 21 godinu (ranije je bilo 24 godine). Međutim, te izmene nisu mogle da budu primenjene u praksi dok se ne donesu podzakonski akti, a među njima i Pravilnik o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače. Očekuje se da će smanjenje starosne granice delimično da reši problem deficita vozača.
Foto: Pixabay.com
Od 9. marta, ove godine počela je primena Pravilnika o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače u svim auto-školama. Milan Krstić, predsednik Asocijacije auto-škola Srbije kaže da je povećano interesovanje kandidata u smislu da zovu, raspituju se o uslovima za polaganje vozačkog ispita za C i D kategoriju.
- Da bi neko dobio vozačku dozvolu za kamion ili autobus mora da prođe nekoliko stepenika. Prvi preduslov je da ima završenu saobraćajnu školu, smer za vozača. Tek kada imaju diplomu te škole (traje tri godine) mogu da upišu auto-školu i da polažu vozački za C i D kategoriju. Nakon toga moraju da dobiju sertifikat za profesionalnog vozača u Agenciji za bezbednost saobraćaja. Tek onda mogu za volan kamiona ili autobusa - objašnjava Krstić.
Dodaje da broj profesionalnih vozača ne može da se poveća za mesec ili dva dana, da je to proces za koji treba vremena.
- Ukoliko neko u ovom momentu odluči da postane profesionalni vozač potrebno mu je dve do dve i po godine da završi sve - prekvalifikacija, da vanredno završi srednju školu za vozača, zatim kategorije u auto školi i na kraju dobijanje sertifikata. Govorimo o ljudima koji nisu završili srednju saobraćajnu školu. Ako je neko završio elektrotehničku školu, a sada hoće da bude vozač, on mora da polože razliku predmeta između saobraćajne i elektrotehničke. Nakon toga upiše C kategoriju, a kada položi vozački ispit ide u Agenciju za bezbednost saobraćaja i dobija sertifikat za profesionalnog vozača. Tek tada mu se upisuje kategorija - navodi Krstić.
Veliki problem za buduće vozače je i to što dolazak do vozačke dozvole za C i D kategoriju nije jeftin - vanredno završavanje srednje škole košta, zatim upis u auto školu, kao i dobijanje licence.
Foto: Pixabay.com
TEŠKO JE PREDVIDETI
Profesor Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je izmenama zakona i donošenjem pravilnika napravljen prvi korak u rešavanju deficita profesionalnih vozača.
- Teško je predvideti koliko ćemo promenom pravilnika da podstaknemo ljude da se upisuju u auto-škole i postanu vozači kamiona ili autobusa. Kod nas je veliki problem i to što su visoki troškovi obuke, licenciranja - kaže Aćimović.
U analizi je navedeno je da je dobijanje vozačke dozvole za kamion ili autobus mnogo skuplje u Srbiji nego u zemljama EU. Kao primer je navedena Francuska gde je prosečna cena za dobijanje vozačke dozvole i sertifikata o stručnoj profesionalnoj osposobljenosti 5.250 evra, što je nešto više od tri njihove minimalne mesečne zarade. U Srbiji obuka za vozača kamiona, sa taksama, ispitima i svim neophodnim formalnostima košta više od 300.000 dinara.
