'Gađali su zgradu MUP-a koja je 50 metara od porodilišta Kliničkog centra!' DOKTOR ĐUKIĆ ZA PINK O VREMENU AGRESIJE NATO-a: Rezervoar je buktao, da se vatra ne bi raširila, porodilje i bebe spuštali smo u hodnike

Đukić je o svedočenju iz tog vremena govorio kod spomen ploče kod RFZO-a, gde je tokom bombardovanja bilo porodilište Dragiša Mišović.

- U tim nenormalnim uslovima pritiska koje je trajao još od kraja 1998. godine kad je Vesli Klark prvi put došao u Srbiju, mi smo se već tad pripremali za nešto što eventualno može da se desi. Ali nikom normalnom nije padalo na pamet da može da se desi da u 21. veku zemlju u srcu Evrope neko može tako zlikovački da bombarduje. Zaista taj "Milosredni anđeo" imao je krvave ruke do lakata - rekao je doktor Đukić i nastavio:

- Gađali su zgradu MUP-a koja je 50 metara vazdušnom linijom, možda i manje, od porodilišta Kliničkog centra. Mi smo tada, da bi spasili rezervoar koji je bio tu, koji je buktao, da se vatra ne raširi na porodilište porodilje i bebe spuštali dole u hodnike sadašnjeg novog velepnog Kliničkog centra. Tada je to bilo tek u fazi gradnje. Tako, da mi je to najdramatičnije i najteže. Emocije su zaista uvek, a ovde je tragedija posebna. Ovo je mesto gde su pacijenti bolničkog centra Dragiša Mišević i osam vojnika koji su bili parkirani u vatrogasnom vozilu pogođeni i gde su stradali, pacijente nisu mogli da se evakuišu.

Doktor Đukić, koji tada nije radio u Miševiću ističe da svake godine obeležavaju tu tragediju, jer je, kako je rekao, važno da se ovakve svari nikade ne zaborave.

- Pametniji od mene su govorili da neke svari možemo da oprostimo, ali nikad da ne zaboravimo. I zaista to što se desilo, mislim da srpski narod i svi koji su živeli tad u Srbiji, koji su pokazali da mala zemlja može da se ponaša dostojanstveno i pošteno, da brani svoj interese po najskuplju cenu, da jednostavno može i da opstane.

Doktor Đukić koji je tada aktivno radio svih 78 dana kaže da su strani faktor Srbiju mučili deceniju pre agresije.

- Još od rata u Bosni i Hrvatskoj, ekonomsko iscrpljivanje, sankcije, zatvaranje granica prema Republici Srpskoj, sankcije 1996, zabrana avionskih letova - sve je to dovelo da se zemlja ekonomski maksimalno iscrpi. Na taj način i zdravstveni sistem snosio je konsekvence jednog takvog zlikovačkog tretmana prema zemlji, tadašnjoj SR Jugoslaviji, a kasnije Srbiji. Nije bilo ni lekova, nije bilo sanitetskog materijala. Imali smo jedan ultrazvuk. Skener je radio sporadično - priseća se doktor Đukić i ističe da danas u Mišoviću imaju tri skenera.

- Možete zamislite da je onda u Beogrodu radio povremeno jedan skener na grad koji nije bitno manji. Naravno da je bilo ranjenika, ali problem su bili i organizacija službe. Mi smo imali obdanište za decu u Urgentnom centru. Žene koje su radile predano morali su da vode računa. Muškarci su bili mobilisani. Čitav sistem organizacije posla je bio veoma složen i iscrpljujući, ali nekako, nismo se dali. To spada u deo istorije naroda kojim možemo da se ponosimo.