I uvek kada se Točilovci upute u Brodarevo, Prijepolje, ili Užice, moraju ovim putem, pa na most, jer nemaju drugi prilaz u selo, ali ne kriju, strah je uvek prisutna, naručito noći, a u zimskim mesecima tek, kada je sneg i led
Drveni most, koji meštane Točilova povezuje sa magistralnim putem za Prijepolje, dotrajao je, i u veoma je lošem stanju, a meštani koji preko njega prelaze svakodnevno su izloženi strahu od smrti.
Pričaju ih često, ali je retko ko ikada čuo muke žitelja Točilova, jednog od najudaljenijih prijepoljskih sela, smešnenog u brdima prema Crnoj Gori, udaljenog od Prijepolja 30 kilometara. Njihov drumski prilaz u selo, za one koji prvi put prolaze, najčešće ostavlja utisak strave i užasa, naručito preko drvenog mosta, kada prilikom prelaska i najhrabrija srca obuzme strah.
Meštani su navikli, ovakvi uslovi im nisu ništa novo, a sa istim problemom suočavaju se duži niz godina. Zemljani put, razoren od kiša, prohodan je samo za "terence" i traktore, a jedini je prilaz preko mosta u zaseoke Lazovići, Filipovići, Đalovići, Vukovići, Milinkovići, Smiljanići...
I uvek kada se Točilovci upute u Brodarevo, Prijepolje, ili Užice, moraju ovim putem, pa na most, jer nemaju drugi prilaz u selo, ali ne kriju, strah je uvek prisutna, naručito noći, a u zimskim mesecima tek, kada je sneg i led.
Svojim svakodnevnim problemima, meštani su se jadali našoj reporterskoj ekipi, teško je svima, stočarima, poljoprivrednicima, ali ipak najteže starim i nemoćnim. Do sela ne može ni taksi, ni sanitet, pa su primorani da se snalaze kako znaju i umeju.
Meštanin, Sreten Lazović, naručito je izložen strahu, jednom nedeljno bolesnog oca mora da odveze u Brodarevo, odakle ga sanitetom transportuju na hemoterapiju u bolnicu u Užice. Primoran je da krene iz sela, kakvi god vremenski uslovi bili, a kiša i led, na mostu mogu da predstavljaju veliku opasnost.
- Nije lako, ali borimo se. Preko mosta je najgore. Razoren put savlada terensko vozilo, ali na mostu za trenutak može da se dogodi svašta, ne smem ni da pomislim šta sve može da bude. Bilo kako bilo, mi jednostavno ovuda moramo da prođemo do prodavnice, bolnice, pošte... Da bar imamo neki alternativni pravac, bilo bi lakše, a ovako...? - očajno nam priča ovaj meštanin.
Takozvani "most", koji Točilovo povezuje sa svetom, izgrađen je kada i pruga Beograd - Bar, koja prolazi nedaleko odavde, pa je i on rađen od strane Železnice. Zasnovan je na metalnoj konstrukciji i sačinjen od greda i dasaka, koje su godinama od tereta i vremenskih uslova, propale i istrulile. Pre 15 godina vršena je njegova rekonstrukcija, kada je, kao i sada, bio u vrlo lošem stanju. Dužina mosta je 22 metra, a širina samo tri.
- Već skoro dve decenije obraćamo se rukovodstvu opštine da nam pomogne, i u nekoj meri osuruga most, kako bi sigurno i bez straha mogli da ga prelazimo. Do sada nije bilo nikakvog rešenja, a sada je predsednik obećao da će doći da obiđe most, i nadamo se, pomogne nam - dodao je Lazović.
Selo Točilovo, zbog lošeg prilaza i ostalih puteva u selu, ostalo je bez brojnih stanovnika, koji su se usled surovih uslova za život odlučili da odsele odavde i napuste svoja domaćinstva u zaseocima razuđenim po vrletima planine. Selo je pogodno i za poljoprivredu, meštani uzgajaju malinu, ali je najveći problem transport od njive do hladnjače. Kamion na most ne sme ni da kroči, pa proizvođači u automobilima prevoze ubrane količine crvenog zlata.
Nadaju se da će posle ove priče nadležni u potpunosti saslušati njihov vapaj i pomoći im da bezbedno mogu da dođu kući.
Autor:
