Da gasterbajterima u životu nije lako dokaz je i sledeći slučaj gastarbajtera koji radi u Stutgartu.
Nakon što je dugo trpeo i “gutao” muku koja mu leži na duši podelio je s prijateljima na društvenoj mreži. Njegova je porodica, tvrdi mladić, preterala u svojoj pohlepi. Za početak je napisao kako radi kao inženjer u poznatoj automobilskoj kompaniji, a nakon posla se bavi dizajnom felgi za sportske automobile. Zarada je odlična.
“Finansijski odlično stojim i tu nastaju problemi. Otkako sam počeo dobro zarađivati stalno imam probleme sa rodbinom. Nije mi problem pomoći nikome i volim pomagati, ali ovo prelazi svaku meru. Svaki mesec kukaju kako im je teško, kako nemaju za račune, kako im uvek nedostaje novca”, započeo je svoju priču.
No, kada se prošle godine vratio u Srbiju od ljudi je čuo kako su ti isti rođaci tri puta išli na more, i to na “top destinacije”, a njemu to nisu ni spomenuli.
Dao im je sve…
“Kad god dođem donesem svega, šaljem mesečno novac i to ne siću, nego ozbiljne pare s kojima se može fino živeti u Srbiji. Njihovom detetu sam kupio auto, platio vozački, ma sve. Kada god dođem, donesem mu od trenerki do trenerki, sve što poželi”, napominje gasterbajter.
A umesto hvala, mladić je čuo kako isti rođaci uokolo pričaju kako on nosi patike koje koštaju 300 eura, a njihovom je sinu kupio one koje koštaju “samo 150 eura”.
“Govore kako ja vozim skupi auto, a njihovom sam sinu kupio jeftiniji. Alo bre, ljudi, pa ja zarađujem, budite zahvalni jer vam uopšte pomažem. Kada sam tražio da mi pomognu oko školarine za studije, tada su kao iz topa rekli “ne”, a znao sam da imaju”, podsetio je. Sada razmišlja da prekine svaki kontakt s njima. “Ako može neki savet, mnogo bi mi značilo. Unapred hvala”, zamolio je.
Komentari
Nije dugo trebalo da se krenu nizati komentari. “Pusti ti njih i pomozi nekome ko će ti večno biti zahvalan. Mene Golf petica ne bi žuljala, a ni tenisice koje koštaju 40 eura”, piše jedan čovjek. “Klincima reci da nema para dok ne pokazu indeks. Starije traži da ti prepišu neku njivu ili neku imovine na račun uloženog novca. Neće ti se u životu više javiti”, savjetuje drugi.
“S očeve strane mi je pola porodice u Nemačkoj više od 30 godina. Svi imaju top poslove, stambeno su zbrinuti i zarađuju vrhunski. Poslednji sam put od njih dobio poklon dok sam još bio u osnovnoj školi, mislim da je bilo oko 10 eura.
Sada sam ‘konj’ od preko 30 godina. Da nekom od njih pošaljem poruku i tražim da mi pozajmi novac za račune, mislim da bi me pojela sramota. Iako znam da to nije ispravno, tako sam odgojen. Pri upisu na fakultet sam morao pričekati godinu dana jer prve godine nisam upao na budžet, a moji nisu imali 120.000 dinara za školarinu pa sam ispit polagao iduće godine. Nadam se da neću biti isti ako ikad u životu dođem do velikih para. Pomoći treba, ali sa merom i ako te neko ne iskorišćava”, pojasnio mu je mladi muškarac.
Autor:
