Danas se obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, najčešćeg malignog oboljenja u ženskoj populaciji, u gotovo svim zemljama sveta, pa i u Srbiji.
Ovo je bio povod za ragovor sa dr Dobricom Nerićem, internistom onkologom koji je za Pink.rs istakao da je borba sa karcinomom dojke borba jedne osobe, jedne porodice, ali i celog društva.
1. Koliko je važna podrška pacijentkinjama obolelim od karcinoma dojke ?
Borba sa karcinomom dojke je borba jedne osobe, jedne porodice i jednog društva sa malignom bolešću. Osim borbe za preživljavanje, fizičko i mentalno zdravlje pacijenta i kvalitet života, sve vreme je prisutna i borba pacijenta sa brojnim preprekama u lečenju, svakodnevnim obavezama, poslovnom životu, ulozi u porodici i društvenim aktivnostima. Bez obzira da li pacijent traži ili želi podršku za sve to, svaka iskrena pomoć i podrška su vrlo značajne i dobrodošle.
Sa strane profesionalnog lečenja, neizmerno je važna podrška lekara koji bi trebalo da razume sve probleme i izazove sa kojima se pacijent sreće, ali pre svega da, na razumljiv i jasan način, objasni pacijentu plan lečenja i podrži ga u tome. Porodica (ako je prisutna) je poseban motiv i vid podrške, u svima periodima lečenja i sa najjačim podsticajem za pacijenta. Pored toga, svi ostali izvori i vidovi podrške su vrlo koristan deo terapijskog procesa i borbe pacijenta na svoj način. Od prijatelja, kolega, poznanika, religijskih i duhovnih organizacija pa do udruženja pacijenata – svako na svoj način i u određenom momentu može mnogo značiti pacijentu i njegovoj borbi.
Zato se često kaže da je podrška pacijentu skoro jednako važna kao i sam lek, jer čovek kao društveno i emotivno biće mora lečiti i negovati i svoje telo i svoje dušu tokom ovog procesa.
2. Šta je ono sa čime se one najviše bore, pored bolesti ?
Osim simptoma i znakova bolesti koji su najčešći problem i koji mogu stvoriti različite telesne tegobe i ograničenja (i koji se dobrom saradnjom sa lekarima i njihovom angažovanošću uglavnom daju kontrolisati), vrlo je značajna borba pacijenta za održanje mentalne stabilnosti i snage, kao i volje i želje za lečenjem. I u trenucima samoće i u trenucima druženja, pacijent bi trebalo što manje da gubi od svojih ranijih navika, uživanja i aktivnosti tako da je gubitak tih ličnih afiniteta i identiteta potencijalno veoma opasan za raspoloženje, energiju i motivaciju pacijenta.
Podrška i pomoć porodice i okoline, ali ne i sažaljenje, učiniće da se pacijent oseća jače i stabilnije i da savladava mnogo manjih i većih prepreka u svakodnevnom životu i lečenju. Ovo je naročito bitno u slučaju prolaznih ili trajnih promena na telu ili u slučaju novonastalih ograničenja u obavljanju posla, svakodnevnih obaveza ili jednostavno u stvarima koje pacijenta čine srećnim i mirnim. Prihvatanje trenutne ili trajne situacije kao dela procesa lečenja nije znak slabosti već zrelosti i svaka podrška pacijentu u tome je vrlo korisna.
Foto: Privatna arhiva
Strpljenje i upornost su neophodni da bi se izdržali i savladali izazovi koje nosi lečenje u zdravstvenim ustanovama – postavljanje dijagnoze, čekanja na procedure, odsustva od kuće, boravak u bolnici, nejasan ishod lečenja, umor i sve drugo što muči pacijenta u tom procesu. Oscilacije u želji i energiji da se nastavi lečenje su očekivane i normalne pa je svaki kontakt ili podsticaj da se istraje u lečenju, veoma cenjen i dobro prihvaćen od pacijenta.
Na kraju, možda i najteži i najpodmukliji protivnik u lečenju pacijenta je njegov strah. Strah od smrti, invaliditeta, gubitka sposobnosti, patnje, odvajanja od porodice i doma, do straha za svoje bližnje i za sve posledice bolesti. Zato je neophodno da u lečenju i saniranju toga učestvuju svi – medicinsko onkološko osoblje, klinički psiholozi i psihijatri, drugi lekari, porodica, prijatelji, kolege, udruženja i svi oni koji imaju direktan ili indirektan uticaj na život pacijenta. Ali na prvom mestu sam pacijent i njegova volja, energija, karakter sa svim vrlinama i manama i želja da živi.
3. Poznato je da je u našoj zemlji, nažalost, stopa obolevanja od karcinoma dojke znatno povišena. Koji su po Vama najčešći uzroci dobijanja ove teške bolesti ?
Karcinom dojke je najčeši karcinom kod žena i najčešći karcinom uopšte, kao i vodeći onkološki uzrok smrti kod žena. Faktori rizika za karcinom dojke u našoj zemlji su vrlo slični onima u svetu, uz određene varijacije vezane za regione sveta, rase, određene grupe ljudi i načine života. Ne bi trebalo zaboraviti da se maligna bolest generalno (sa svim različitostima po tipovima malignih bolesti) i dalje intenzivno ispituje i po pitanju uzroka nastanka ali da i dalje jedan značajan procenat pacijenata oboli iako nije imao izražene faktore rizika za određenu bolest niti je propuštao redovne preventivne preglede.
Poznati najčešći uzroci dobijanja ove bolesti su sledeći : životna dob (stariji pacijenti imaju veći rizik), prethodni karcinom dojke kod istog pacijenta, pojava karcinoma dojke u porodici, nasledne genske mutacije koje povećavaju rizik za dobijanje karcinoma dojke (BRCA1, BRCA2, PALB2), rana prva i kasnija poslednja menstruacija, kasna prva trudnoća ili život bez trudnoća, pojedine benigne bolesti dojke, hormonska terapija (kontraceptivna, supstituciona u perimenopauzi i slično), gojaznost, fizička neaktivnost, prethodno zračenje predela dojki, građa dojki itd.
Ono što se izdvaja kao poseban problem je i pravovremeno otkrivanje karcinoma dojke koje ne spada u same faktore rizika ali jeste problem u mnogim zemljama, delimično i u našoj. Potrebna je veća aktivnost (i žena i muškaraca) vezana za samopreglede, redovne kontrole (od preventivnih sistematskih ka već postojećim kontrolama planiranim ranije) i ranog prepoznavanja i nezanemarivanja simptoma i znakova bolesti. Takođe, uvek je značajna i što bolja opremljenost zdravstvenog sistema, zalazivanje preventivnih i sistematskih pregleda ali i dostupnost odgovarajuće dijagnostike za rano otkrivanje benignih i malignih bolesti, uključujući i karcinom dojke.
Sve to utiče na činjenicu da je u našoj zemlji stopa obolevanja i smrtnosti od karcinoma dojke i dalje visoka, ali sa tendencijom smanjenja u poslednjih desetak godina.
4. Znamo da je samopregled veoma bitan, na koji način bi žene najbolje trebalo da urade isti ?
Početak svake dijagnostike i lečenja kreće od samog pacijenta, prvi korak mora napraviti pacijent. Dojke zbog svog položaja i dostupnosti su veoma pogodne za samopregled, koji ne zahteva mnogo ni vremena ni veštine da bi se obavio od strane medicinski nekvalifikovane osobe. Svakako da je preporuka da se sve osobe, i zdrave i one koje to trenutno nisu, pregledaju u određenim vremenskim intervalima (koje same postave ali primer radi, ne bi nikako trebalo da bude duži od 3-4 nedelje). To ne bi trebalo da bude opterećenje ili izvor strepnje i nemira ali ne bi trebalo ni preskakati jednu relativno jednostavnu, potpuno bezbolnu i vrlo korisnu metodu samopregleda, koja će Vam doneti miran san i sigurnost ako se sprovodi relativno često.
Prva faza samopregleda dojki je posmatranje dojki, idealno je da to uradite ispred ogledala. Dojke nisu identične i potpuno iste a sami ćete najbolje uočiti eventualne promene ili drugačiji nalaz nego ranije. Posmatrajte dojke (i naročito bradavice) kada su Vam ruke na bokovima, zatim podignute ali i u drugim položajima kako biste videli svoje dojke kompletno. Takođe ne zaboravite da pogledate i pazušne jame.
Nakon posmatranja (inspekcije), potrebno je pregledati dojke dodir odnosno palpacijom. Ne postoji strogo utvrđen redosled pregledanja dojki i njihovih delova, iako se najčešće kreće od bradavice, bitno je da pregledate čitavu dojku i pazušnu jamu. Obično se to radi jasnim i relativno čvrstim pritiskom spojenih prstiju šake suprotne strane na tkivo dojke i opipavanjem tkiva dojke između prstiju šake ili šaka. Pravite kružne pokrete i probajte da pregledate čitavu dojku po širini i dubini (ako je moguće zbog građe dojke). Ne zaboravite da pregledate i bradavicu, kao i da je blago pritisnete da bi se eventualni iscedak primetio. Takođe, prepipajte i pazušne jame i limfne čvorove.
Predlaže se da se prvo obavi pregled u ležećem položaju a zatim u sedećem ili stojećem položaju (poželjno ispred ogledala). Ako iz bilo kog razloga ne možete da uraditi pregled sami sebe, to može uraditi i Vama bliska osoba uz Vaše sugestije i navođenje kako bi Vam pregled bio lakši.
U slučaju da primetite ili napipate određenu promenu na dojci, bitno je da ne paničite. Dojka ima različite strukture i tkiva u sebi i većina njih se može napipati. Takođe, određena tkiva (naročito žlezdano) se mogu menajti tokom ciklusa ili različitih životnih dobi tako da nalaz nečega novog ne mora da znači da je nešto i loše ili maligno. Na kraju, većina tumor au dojci su benigne prirode. Tako da, u slučaju da nešto primetite ili napipate tokom pregleda, bez panike se javite Vašem lekaru koji će Vas takođe pregledati i, ako je potrebno, uputiti na dalju dijagnostiku i preglede.
Napominjem da bi trebalo, i u slučaju da su Vam nalazi samopregleda ili pregleda lekara uredni, da idete na redovne preventivne preglede shodno Vašoj životnoj dobi, porodičnoj istoriji bolesti i eventualnim drugim stanjima ili bolestima. Edukovan pacijent je miran pacijent sa sigurnijom budućnošću i lepšim životom.
5. Da li karcinom dojke može biti nasledan i ko ima najveći rizik obolevanja ?
Već smo govorili o faktorima rizika za karcinom dojke i pomenuli nasledne genske rizike za dobijanje karcinoma dojke, kao i porodičnu istoriju bolesti kao jedan od faktora rizika. Neophodno je napomenuti da karcinom dojke nije obavezno nasledan odnosno i da se ne može sa sigurnošću reći da će neko dobiti karcinom dojke ako ima visok rizik za to. Ono što može da se, na određen način, računa i kategoriše je rizik da jedna osoba dobije karcinom dojke tokom života. Smatra se da je oko 5-10 odsto karcinoma dojke posledica nasleđenih mutiranih gena od roditelja.
Postoje određeni geni, čija mutacija (promena) može dovesti do povišenog rizika za karcinom dojke i koji se mogu prenositi na potomke kao gensko nasleđe. Najpoznatiji i najučestaliji su BRCA1 i BRCA2 geni, koji uz određene druge gene (PALB2, TP53, ATM, CHEK2, STK11, PTEN), ako su mutirani nose povišen rizik od dobijanja karcinoma dojke.
BRCA1 i BRCA2 su tumor supresorski geni odnosno njihova aktivnost sprečava da se ćelije dojke (ali i jajnika i nekih drugih tkiva) nekontrolisano i ubrzano dele. Prema različitim izvorima, nasleđena BRCA1 mutacija nosi rizik od 55% do čak 70 % od razvoja karcinoma dojke do životne dobi od 70-80 godina (i rizik od oko 40% za razvoj karcinoma jajnika), dok nasleđena BRCA2 mutacija nosi rizik od 45% do 65% za istu pojavu (15% za karcinom jajnika).
Jasno je da je blagovremeno testiranje na BRCA mutacije vrlo bitno, naročito u porodicama sa većom učestalošću karcinoma dojke (dostupno je i u našoj zemlji u državnim ustanovama), kako bi se sagledali rizici i sprovele preventivne dijagnostičke mere ili intervencije u dogovoru sa lekarom.
Takođe, karcinomi dojke sa BRCA mutacijama, poslednjih godina imaju na raspolaganju i terapijske opcije sa ciljanim lečenjem ovog tipa.
6. Kada će biti dostupni inovativni lekovi za ovu bolest ?
Terapija karcinoma dojke, uključujući i lekove koji se daju za smanjenje tumora, prevenciju povratka tumora, lečenje metastatske bolesti ili kao terapija održavanja, konstanto se razvija i napreduje tokom poslednjih decenija. Iako to iz ugla pacijenta )i lekara koji želi da pomogne pacijentu) deluje relativno sporo, mora se imati u vidu proces pretkliničkih i svih kliničkih faza ispitivanja novih lekova kao i utvrđene međunarodne regulative i procedure u tim fazama.
U svetu postoji na stotine aktivnih kliničkih studija za terapiju karcinoma dojke a svake godine se stručna javnost informiše i usavršava o primeni novih lekova i njihovim osobinama. Taj kontinuirani proces je doveo do mnogo boljih rezultata u lečenju (i dijagnostici) svih tipova i podtipova karcinoma dojke (koji se znalajno razlikuju po mnogim osobinama pa i po uspešnosti lečenja) i nastaviće se u budućnosti sa nadom da će ova bolest jednog dana i u metastatskoj fazi postati izlečiva.
Do tada, lekari u svetu i u našoj zemlji, primenjuju raspoložive lekove i iskustva u lečenju pacijenata a takođe ohrabruju i pacijente da učestvuju u dobrom osmišljenim kliničkim studijama gde su prava i dobrobit pacijenata na prvom mestu.
Lečenje karcinoma dojke u Srbiji je poslednjih godina dosta napredovalo ulaskom više lekova na listu lekova RFZO, čime su postali dostupni našim pacijentima a taj proces će biti i dalje nastavljen. Situacija u Srbiji za karcinom dojke i dalje nije kao u najrazvijenijim zemljama sveta ali postoji više različitih lekova za različite tipove karcinoma dojke, uključujući i inovativne lekove.
Uz nadu da ćemo u budućnosti imati još više novih inovativnih lekova na listi, bolju i pravovremenu dijagnostiku, visoku svest o značaju samopregleda, sistematskih i preventivnih pregleda, kao i postignutu komunikaciju i poverenje lekara i pacijenata – verujem da će brojke vezane za karcinom dojke nastaviti da padaju i da će zajednički napori davati sve vidljivije i bolje rezultate.
Autor:
