AKTUELNO

Kardio-renalni sindrom je patofiziološki poremećaj srca i bubrega!

Od kardio-renalnog sindroma, oboljenja srca i bubrega u Srbiji boluje oko 700.000 ljudi, a za uspešnu borbu sa tom bolešću bitna je rana dijagnostika i adekvatna terapija, kako je poručeno danas na panelu "Život sa kardio-renalnim sindromom 2024", koji je održan u Beogradu.

Kardio-renalni sindrom je patofiziološki poremećaj srca i bubrega, u kome akutni ili hronični poremećaj funkcije jednog organa podstiče akutni ili hronični poremećaj drugog organa.

Vesna Turkulov, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja rekla je, da kada je reč o prevenciji i ranoj dijagnostici najvažnija primarna zdravstvena zaštita.

Ona je istakla da je za sprečavanje bolesti važno da se redovno prate oboleli od hipertenzije i dijabetesa, ali i rano otkrivanje bolesti je dosta bitno.

Istakla je da se od januara sledeće godine planira prelazak na elektronski karton pa će kroz umrežavanje u informacionom sistemu biti moguće da se zna ko ima hipertenziju ili dijabetes, te će takvi pacijenti pozivati na redovne preglede.

"Svest je nedovoljno razvijena. Problem je što hronična bubrežna bolest ne boli", rekla je Turkulov.

Zemenik direktora Sektora za lekove Republičkog fonza za zdravstveno osiguranje (RFZO), Željko Popadić ukazao je da je RFZO svih godina kontinuirano radi na unapređenju i dostupnosti inovativnih lekova u Srbiji, navodeći da je od 2013. godine do sada na listu stavljeno više od 100 inovativnih lekova.

"Za poslednju listu lekova vlada je dala saglasnost u februaru ove godine i lista je dopunjena sa 67 novih lekova", naveo je Željko Popadić.

Dodao je da su 22 leka sa te liste namenjeni onkološkim pacijentima.

"U narednim godinama nadamo se da ćemo imati još inovativnih lekova, pacijenti oboleli od kardio-renalnog sindroma su u planu da se naprave i inovativni lekovi za njih. U narednom periodu želimo da možemo da kažemo da su za sve pacijente nabavljeni inovativni lekovi", naveo je on.

Kardiolog Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije Arsen Ristić rekao je, da su po broju obolelih i drugim parametrima kardiovaskularne bolesti, u koje spada i kardio-renalni sindrom, vodeći urok smrtnosti u svetu i dodao da mora da se uradi mnogo toga na podizanju svesti da se zna da se značajan deo tih oboljenja može prevenirati i bolje lečiti.

"Godinama unazad su nam dostupni bolji lekovi koji omogućavaju mnogo bolje lečenje nego pre 10 i 15 godina. Možemo mnogo toga da sprečimo kada procenimo svoj kardiovaskularni rizik i odemo na preventivni pregled", pojasnio je Ristić.

Nefrolog UKCS Milan Radović naveo je da najveći broj ljudi koji su u riziku da dobiju hroničnu bubrežnu slabost nemaju nijedan simptom koji bi ih podstakao da odu kod lekara, zbog čega veliku ulogu ima prevencija.

"Možemo da uradimo dve stvari - prevencija i da se pronađu pacijenti koji imaju faktor rizuka da obole.. ili imaju neki od stadijuma bubrežne slabosti a da to ne znaju. Nadam se da ćemo u skoroj budućnosti znati tačno koliko imamo pacijenta koji imaju određene stadijume hronične bubrežna slabosti", rekao je Radović.