Na današnji dan, pre 21 godine, u dvorištu Vlade u Nemanjinoj 11, ubijen je Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer u Srbiji i predsednika Demokratske stranke.
Na Đinđića je 12. marta 2003. godine pucao snajperom pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanović.
Nekoliko sati posle atentata proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije. Tog dana teško je ranjen u stomak i pripadnik obezbeđenja premijera, Milan Veruović.
Đinđić je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija, dok je u pogrebnoj povorci bilo više stotina hiljada građana.
Za njegovo ubistvo na po 40 godina zatvora osuđeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i Jovanović kao neposredni izvršilac, te desetorica saučesnika, dok su dvojica vođa "zemunskog klana" Dušan Spasojević i Mile Luković Kum ubijeni u policijskoj akciji prilikom hapšenja.
Prof. Miljko Ristić i danas operaciju pamti kao da je bila pre pet minuta
Miljko Ristić je hirurg koji je pokušao da spasi život Đinđiću. Kako je nedavno ispričao za Pink, takve stvari se nikada ne zaboravljaju.
- Prošlo je 20 godina, a kao da je prošlo pet minuta - rekao je Ristić.
- Pozvali su me i rekli da hitno idem u Urgnetni centar. Rekli su mi da će mi sve biti jasno kada uđem. Bio sam u zelenoj uniformi, već je bila rapoređena vojna policija...nisu me zaustavljali. Postoji soba za prijem hitnih pacijenata, prepoznao sa Đinđića. To bledilo nikada neću zaboraviti. On je strahovito iskraskrvario, imao je veoma tešku povredu. Atentator je pogodio pravo u srce. Pogiođena je bila desna pretkomora, imao je rez od šest santimetara - rekao je Ristić.
Anesteziolog je plasirao vene za transfuziju. Pritisak je bio 20, 30...bila je neophodna hitna operacija. Trčali smo do sale, videli smo rez na srcu...Mislili smo da možemo da ga spasimo, da ušijemo...da će možda biti u komi, pa će se probuditi. Sredili smo sve za pet do 10 minuta i očekivali smo da će dobiti pritisak koji mu omogućava dalji život..Shvatili smo da gubi krv na nekom drugom mestu. Imao je ulaznu ranu sa desne i izlaznu sa leve strane. Atentator ga je pogodio sa desne strane. Pucano je sa visine i to ne male. Pitali smo se da li smo prevideli neki drugi metak. Iz tbuha je krv išla u mlazu. Ti meci koji se koriste za atentate imaju izuzetnu razornu moć, pa deluju i bočno. Jetra je bila rascepljena u 1000 komada.
Kaže i da nikada ranije nije imao kontakt sa njim. To je bio prvi i poslednji put.
Za vreme Đinđićevog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, da bi doktorirao 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu, gde je radio kao asistent.
U Srbiju se vraća 1990. godine i postaje jedan od osnivača DS u kojoj je u septembru te godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a 1994. godine zamenjuje Dragoljuba Mićunovića na funkciji predsednika DS. Đinđić je bio i poslanik u prva tri višestranačka saziva Narodne skupštine i u Skupštini SRJ.
Autor:
