Snežana Tomašević iz Instituta za medicinska istraživanja objasnila je da su peščane mušice, za koje se mislilo da su karakteristične samo za tropska područja, prisutne i na teritoriji Srbije, samo u ne velikom broju.
Iako mogu da izazovu dve opake bolesti, naglasila je da nema mesta panici, i da svaki ubod treba pažljivo pratiti i javiti se lekaru, ukoliko se primete komplikacije.
Peščane mušice nisu nešto što se tek sada pojavilo kod nas, objašnjava Snežana Tomašević.
- U narodu ove mušice poznate su kao "nevidi", nije to nešto što se sada pojavilo. Karakteristično je to što su izuzetno sitne, 2 do 3 milimetra, nečujne su i ubadaju noću. Žućkaste su boje, zato se i zovu peščane mušice - objašnjava doktorka Tomašević.
Ubod sam po sebi može biti bolan, ali nije opasan, ističe Tomašević, međutim, ono što je opasno, ti je što ovi insekti mogu da prenesu različite bolesti i to lajšmanioza i virus koji izaziva opasno oboljenje - meningitis.
- Lajšmanioza je kod nas iskorenjena 60-ih godina dvadesetog veka i od tada se samo sporadično pojavljuje. Međutim, registrovani slučajevi uglavnom su kod onih ljudi, koji su boravili na prostorima gde je bolest prisutna, poput Mediterana, Crne Gore, Grčke... Peščane mušice prenose i virus koji izaziva takozvanu papatači groznicu. Ta bolest kod većine ljudi prođe bez simptoma. Naziva se još i trodnevnom groznicom, jer prođe za tri dana. Međutim, preporuka je da ukoliko do uboda dođe, i ukoliko se osete bilo kakvi simptomi, poput temperature i malaksalosti ili promena na koži, treba odmah otići kod lekara kako bi se to saniralo na vreme - kaže Tomašević.
Kako navodi, razloga za brigu i paniku nema, ali treba biti oprezan i obazriv.
Nevidi prenose dve grupe bolesti
Suzana Blesić, viša naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu naglasila je da broj peščanih mušica nije veliki kod nas, ali da mogu preneti dve grupe bolesti:
ukoliko prenesu parazit, onda životinju ili čoveka mogu zaraziti lajšmaniozom ili lajšmaniozom
ako prenesu flebo virus, onda se može oboleti od meningitisa (upala moždanih ovojnica)
Lajšmanioza kod čoveka može da se manifestuje na 3 načina:
na koži kada se javljaju plikovi koji pucaju
drugi oblik su upale gornjih disajnih puteva (grla i nosa)
dok je treći praćen visokom temperaturom i uvećanjem (zbog prisustva parazita u telu) raznih unutrašnjih organa. Treći oblik ove bolesti je i najopasniji (zove se visceralna lajšmanioza), čak smrtonosan ako se ne leči pravilno i na vreme
Peščane mušice se pojavile u Srbiji: Mogu da prenesu lajšmaniozu i virusni meningitis
Da li će se ljudi masovno zaražavati
Kako je precizirala, razne vrste tropskih insekata, poput tigrastih komaraca i krpelja, dolaze u područja koja nisu mediteranska, jer se u tim područjima promenila klima, pa im pogoduju uslovi za život i razmnožavanje.
- Komarcima su potrebni određena temperatura i stajaća voda, jer polažu jaja u vodu, dok za peščane mušice čak ni to nije potrebno - kazala je Blesić.
Naglasila je da naučnici još nisu sigurni koliko na peščane mušice utiče vlažnost, ali je utvrđeno da im pogoduju više temperature.
Da li će ljudi oboljevati masovno
Blesić smatra da ne mora da znači da će ljudi ili životinje obolevati od zaraznih bolesti koje prenose peščane mušice, ali naglašava da je potrebno napraviti matematički model na osnovu kog će naučnici moći da zaključe koliko ima peščanih mušica na našem području i kojom brzinom se razvijaju.
- Čak i ovako bez modela, sudeći samo po hvatanju u klopke, može se videti da raste broj peščanih mušica i da se pojavljuju na mestima gde nisu postojale do sada - upozorila je Blesić.
Pojavile se potpuno nove peščane mušice
Ona je ukazala na to da i naučnici iz Nemačke, Austrije i Slovenije hvataju u svojim klopkama peščane mušice koje do sada nisu postojale na tim prostorima i najavila da će istraživanje o tome ove godine početi i u Srbiji.
Blesić se pozvala na tehnički izveštaj o stanju lajšmanioze od 2005. do 2020. godine i napomenula da je u šest regiona našeg područja došlo do pojave zaraznih bolesti koje prenose ovi insekti.
- Onda sam gledala neki izveštaj od 2001. do 2007. godine iz našeg Instituta za tropske bolesti, u kojem su registrovana 22 slučaja lajšmanioze - rekla je Blesić.
Prema njenom stavu, važno je da se postojanje peščanih mušica i lajšmanioze na našem području ne negira, već da se radi na izučavanju tih insekata i bolesti koje prenose.
Autor:
