Koliko skup u znak podrške rehabilitaciji Milana Nedića vređa antifašističke vrednosti koje su godinama neguju u Srbiji, treba li rehabilitovati Nedića i šta bi to značilo sa aspekta istorije?
Ekstremno desničarske organizacije organizovale su u nedelju skup u znak podrške rehabilitaciji Milana Nedića predsednika srpske vlade u periodu nacističke okupacije.
Osim skandiranja njegovog imena, podizali su ruke, kao što su to činili nekada pristalice Adolfa Hitlera.
Zoran Živanović punomoćnik predlagača rehabilitacije Milana Nedića kaže da se uporište za ovaj cilj našlo u brojnim dokumentima i pravnim propisima.
- Nije sporno da je sarađivao sa nemačkim okupacionim vlastima, da se ta saradnja odvijala prema propisanim normama međunarodnog i domaćeg prava, te da nije mogao biti osuđen ili proglašen ratnim zločincem - kaže Živanović.
Foto: TV Pink
Član predsedništva Subnora Ratko Krsmanović ocenjuje ovu temu kao "vrlo opasnu" i ističe da, ako se nastavi trend revizije istorije i rehabilitacija, ubrzo je realno očekivati da Hitler postane "čovek koji je samo malo prekomerno upotrebio silu na realizaciji projekta ujedinjavanje Evrope, a Nedić je bio samo jedan od konstruktivnih činilaca koji je pripomogao u ovom projektu".
Foto: TV Pink
Ovo je nažalost tragična istina. I te kako znamo koje su produžene ruke nacizma i fašizma i u Mađarskoj, i u Rumuniji, i u Ukrajini, ali prećutkujemo ovdašnje oslonce i kolaboracioniste. 17. aprila u današnjem domu Jugoslovenske narodne armije, kada je okupacija okončana, Nemci su došli sa jednim celovitim paketom administrativnih i svih rešenja, između ostalog i personalnih, prema kojima su za Srbiju bile tačno određene uloge i Aćimoviću i Jovanoviću i Nediću, kojeg su navodno držali u kućnom pritvoru, a zapravo su ga obučavali. Stvarali su privid, kako bi se zaključilo da se on tobože nećka za funkciju premijera okupacione vlade - kaže Krsmanović, pokazujući zajedničku fotografiju Milana Nedića i Adolfa Hitlera.
Istoričar Nemanja Dević ističe da je Nedić kontroverzna istorijska ličnost.
- Vrlo je nezahvalno u 20 minuta sabiti priču o tome da li je bio heroj ili izdajnik. Nedić krajem avgusta 1941. dolazi na funkciju predsednika vlade, a od aprila do tada bio u kućnom pritvoru, nije bila u pitanju nikakva obuka o kojoj govori Krsmanović. Nedić se našao na čelu vlade u vrlo osetljivom periodu za Srbiju - tokom okupacije. Jugoslavija je tada razbijena, u Beogradu ljudi vise na Terazijama, spaljeno je selo Skela. Nedić za nas danas dobija na značaju od 1941. ali je bitna i uloga pre - kaže Dević.
On ističe da, fotografijom koju je Krsmanović pokazao, Nedić postaje neodrbranjiv, ali da treba objasniti kako je došlo do njihovog susreta.
Krsmanović podseća Devića da su zločini koji su počinjeni u Srbiji, a koje je istoričar nabrojao, upravo počinjeni nakon što je Milan Nedić postao premijer.
- Podsećam vas i da je Nedić bio germanofil, da je upravo iz tog razloga smenjen sa mesta komandanta za vojno-pomorsku oblast, da je reaktiviran u aprilu i da je bio zadužen za odbranu juga i jugoistoka Srbije, a kada su Nemci umarširali u ovaj deo zemlje, on je bio na Palama - kaže Krsmanović.
Kako ističe, "sva vatra pakla, reafirmacije fašizma i pojave neofašizma i neonacizma počivaju u zakonu koji je nekritički donet 2006. godine u nameri da se izvrši obračun sa nepoželjnom prošlošću".
- Zakon o rehabilitaciji polazi od pretpostavke, aprioristički, da je sve što je rađeno u sukobu sa zakonom. Još veći paradoks je da za srpsko društvo nema većeg moralnog i političkog kredita od antifašizma, koji se upravo ljulja sa ovim događajima - kaže Krmanović, dodajući da zakon ne daje mogućnost preispitivanja nakon donošenja odluke.
Foto: TV Pink
On je podsetio da je samo u 2014. izvršeno 4.000 rehabilitacija.
- Među njima je i veliki ubica i koljač major Zlotović - kaže Krsmanović.
Celu raspravu o rehabilitaciji Milana Nedića pogedajte u nastavku:
