S obzirom na sve okolnosti, na to da su nam morbili stigli i da nemamo dovoljan obuhvat vakcinacije, lekari očekuju da dođe i do epidemije malih boginja.
Grip, male boginje, veliki kašalj, korona, respiratorni rinsicijski virus (RSV) ... Na ovih pet mogu se dodati i šarlah, kao i gliste koje su se pojavile opet kod dece u vrtićima... Sve su ovo infekcije koje trenutno naršuavaju zdravlje Srba, kako male dece, tako i odraslih osoba.
Korona nas godinama ne napušta, grip je potvrđen krajem prošle godine, posle njega nam je stigao veliki kašalj, a 6. febuara i male boginje. Zbog velikog kašlja epidemija je prijavljena u Beogradu, a lekari očekuju da se isto desi i sa morbilima Kažu da su spremni i na to.
Od malih boginja oboleo je dečak (15), tako što ga je zarazila majka koja je bila u inostranstvu. Ona je lekarima rekla da je morbile preležala u detinjstvu, u šta se sumnja jer je sve utvrđeno na osnovu kliničke slike ne laboratorijski. Takođe, ni ona nije vakcinisana, a ni sin za kog je navela da nije jer je odlagano uz preporuku lekara.
Dečak se nalazi u Klinici za infektivne i tropske bolesti u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, zbog upale pluća.
S obzirom na sve okolnosti, na to da su nam morbili stigli i da nemamo dovoljan obuhvat vakcinacije, lekari očekuju da dođe i do epidemije malih boginja.
Pedijatar Saša Milićević kaže za Telegraf.rs da zaista postoji mogućnost da dođe do epidemije malih boginja. Kaže da je za to dovoljno da jedno ili dva deteta budu zaražena u vrtiću da bi se morbile proširile.
- Znate da su male boginje jedno od najzaraznijih dečjih bolesti. Dovoljno je da u vrtiću jedno ili dva deteta budu zaražena i da se male boginje prošire na one koji nisu vakcinisani ili nisu preležali - kaže dr Milićević za Telegraf.rs.
Foto: Pixabay.com
Kako kod male dece i kod odraslih mogu da se jave komplikacije ove bolesti. Kako dr Milićević objašnjava, odrasli mogu da dobiju upalu pluća ili encefalitis.
- Sve su to stanja koja zahtevaju hitnu medicinsku pažnju - ističe on i dodaje da kada je reč o simtomima kod odraslih može da se javi i glavobolja.
Simptomi malih boginja kod dece pored ospe, podrazumevaju malaksalost, povišenu temperaturu, nesanicu i nervozu kod dece. Napominje, međutim, da ospa i visoka temperatura ne moraju odmah da ukazuju da se radi o malim boginjama.
Precizira da ospa počinje iza ušiju i spušta se niz vrat, a da se oko očiju može javiti crvenilo.
I dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje rekla je da je epidemija morbila moguća, jer nismo dostigli potrebni obuhvat vakcinisanih:
- Virus još uvek nije u cirkulaciji kod nas, ali s obzirom na trenutni stepen vakcinacije koji još uvek nije dostigao 95 posto, postoji uvek rizik od pojave virusa morbila, koji je jedan od najzaraznijih. Ovo stvara povoljne uslove i predispozicije za širenje virusa među osetljivim grupama, posebno među osobama koje nisu vakcinisane, što može rezultirati povećanjem broja obolelih. Efekti ovoga će se verovatno pokazati u narednom periodu - rekla je ona.
Epidemija malih boginja u Srbiji, poslednji put je zabeležena 2017/18 godine. Tada je bilo preko 6.000 obolelih i 15 smrtnih ishoda. Samo u Beogradu je bilo 2,100 zaraženih. Dr Ivana Beogović Lazarević kaže, da je tada obuhvat bio 98 posto.
- Te godine smo zabeležili obuhvat od 98 posto dece uzrasta od dve godine koji su primili prvu dozu MMR vakcine. Međutim, u narednoj godini, taj obuhvat je opao na 80 posto. Razlog ovog značajnog pada može se povezati sa pandemijom, jer su roditelji bili zabrinuti da izlože decu potencijalnom riziku od COVID-19 prilikom odlaska na rutinske vakcinacije. U 2021. godini, obuhvat vakcinacijom prvom dozom opao je na 73 posto. Međutim, u 2022. godini, postignut je rast od 20 posto, dostižući obuhvat od 83 posto. Preliminarni podaci za 2023. godinu ukazuju na dalji rast, predviđajući obuhvat od 88 posto. Iako je postignut napredak u podizanju obuhvata vakcinacijom, još uvek nismo dostigli nivo neophodan za postizanje kolektivnog imuniteta koji bi sprečio širenje virusa u kolektivu. Nastavljamo sa naporima da podstaknemo roditelje na vakcinaciju dece kako bismo zajednički doprineli zaštiti populacije od potencijalnih bolesti - napomije ona.
Ističe da dezinformacije koje tvrde da vakcina MMR izaziva autizam i dalje šire strah među ljudima, iako je autor studije koja je pokrenula tu teoriju izopšten od strane medicinske zajednice.
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
- Ovaj mit i dalje ostaje prisutan u opštoj populaciji, uprkos brojnim istraživanjima koja jasno pokazuju da ne postoji uzročna veza između vakcine MMR i autizma. Nažalost, mnogi roditelji povezuju pojavu autizma kod dece sa vakcinacijom koja se obavlja oko prvog rođendana, kada se razvija njihova komunikacija sa okolinom. Međutim, važno je razumeti da je ova povezanost samo hronološka, a ne uzročna, a to dokazu je i studija koja je sprovedena na više od 14 miliona dece. Istraživanja su dokazala da ne postoji veza između autizma i MMR vakcine - kaže doktorka i napominje da je vakcinacija neophodna kako bi se iskorenili morbili:
- Da bismo stvarno iskorenili morbile, neophodno je da sprovedemo određene aktivnosti. To uključuje prvo eliminisanje morbila, a potom i iskorenjivanje bolesti. Brojne zemlje su već na putu ka ostvarenju ovog cilja, ali je ključno da radimo na povećanju obuhvata vakcinacije. Jednog dana, nadamo se da ćemo moći da proglasimo kraj morbila, a vakcinacija je ključna u ostvarenju tog cilja, uz pažljiv nadzor lekara - zaključila je dr Ivana Beogović Lazarević.
Posebne mere
Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” u sаrаdnji sа Ministаrstvоm zdrаvljа је dоstаviо zdrаvstvеnim ustаnоvаmа prеdlоg mеrа zа pооštrеn nаdzоr nаd ovom bolešću.
U "Batutu" napominju da u slučајu pојаvе tеmpеrаturе vеćе оd 38,5 stepeni, kао i pојаvе оspе pо tеlu, uz curеnjе iz nоsа i crvеnilо оčiјu, pоtrеbnо se јаviti hitno izаbrаnоm lеkаru u dоmu zdrаvljа.
- Imајući u vidu еpidеmiоlоškе kаrаktеristikе оvе bоlеsti, оbаvеzе prеmа Plаnu аktivnоsti zа оdstrаnjivаnjе mаlih bоginjа u Srbiјi, Institut " Bаtut” je u sаrаdnji sа Ministаrstvоm zdrаvljа dоstаviо zdrаvstvеnim ustаnоvаmа prеdlоg mеrа zа pооštrеn nаdzоr nаd mаlim bоginjаmа. Mere obuhvataju priјаvu sumnjе, lаbоrаtоriјsku diјаgnоstiku, izоlаciјu i lеčеnjе оbоlеlih, zdrаvstvеni nаdzоr, еpidеmiоlоški nаdzоr, vаkcinаciја nеvаkcinisаnih i nеpоtpunо vаkcinisаnih licа, vаkcinаciја оsеtljivih licа iz kоntаktа sа оbоlеlim unutаr 72 sаtа...
- Hitnоm i vаnrеdnоm rеviziјоm vаkcinаlnе kаrtоtеkе оd strаnе pеdiјаtаrа u dоmоvimа zdrаvljа pоtrеbnо је еvidеntirаti nеvаkcinisаnu i nеpоtpunо vаkcinisаnu dеcu prеmа uzrаstu i sprоvеsti njihоvu vаkcinаciјu u sklаdu sа Kаlеndаrоm imunizаciје - navode u "Batutu" i pozivaju rоditеljе dа u dоgоvоru sа izаbrаnim lеkаrоm dеtеtа zаžаžu tеrminе zа dоlаzаknа vаkcinаlni punkt u dоmu zdrаvljа.
Foto: Pixabay.com
Put od zaraze, preko inkubacije, do prenosa na druge
U Zavodu za javno zdravlje u Beogradu podsećaju da se morbile prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom - putem poljupca, rukovanja, putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba kao što su kašalj i kijanje, a retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.
- Inkubacija, period od momenta ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave tegoba kod malih boginja traje 7 do 18 dana. Nakon toga dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa - vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci. Nabrojani simptomi traju 2 do 4 dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature, preko 40 stepeni i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na trup i ekstremitete - objašnjavaju u Zavodu.
Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije, kada je još uvek bez tegoba, 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe.
- Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komlikacije. Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1000 obolelih sa navedenom komlikacijom dolazi do smrtnog ishoda - kažu u Zavodu za Telegraf.rs.
Razlika između morbile i varičele
Pored dijagnostikovanih morbila, među decom ima dosta i varičele. Profesor dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, objasnio je ranije da se ove bolesti razlikuju po svom kliničkom toku, a najviše po izgledu ospe.
- Kod malih boginja ospa je makulopapulozna odnosno sitno brašnasta, traje neko vreme pa nestane. Kod varičele (ovčije boginje) ospa je vezikularna odnosno, prisutni su mali mehurići ispunjeni tečnošću nekoliko dana, potom pucaju i nakon toga se pretvaraju u male kraste. Pri tome ospa kod varičele ide u nekoliko talasa, na svakih 3 do 5 dana - objasnio je prof. dr Petrović.
Autor:
