Januar je tradicionalno mesec pun saobraćajki, ove godine bilo je i mnogo smrtnih ishoda, a pored bezbednije vožnje, razmatra se i kako da se ubrza dolazak Hitne pomoći.
Kada je Duško Antelj pre 11 godina doživeo tešku saobraćajnu nezgodu na Avalskom putu, imao je višestruke prelome, a noga i ruka bile su mu pokidane. Imao je 33 godine, bio je na motoru, i udario ga je automobil. Prva koja je stigla na mesto nesreće bila je tada eksperimentalna prva pomoć na motociklu.
Duško ističe da je presudna bila upravo ta prva trijaža, odnosno prva pomoć koju su mogli da mu ukažu za veoma kratko vreme, upravo zbog toga što su brzo stigli na mesto nesreće.
"U mom slučaju definitivno je bio diferencijator između života i smrti, pošto su povrede bile jako teške gubio sam jako puno krvi i ta prva trijaža bila je prva pomoć koja je stabilizovala stanje moje do dolaska kombija hitne pomoći", kaže Duško Antelj.
Duško je tada izgubio dva i po litra krvi. Veruje da je preživeo samo zahvaljujući pomoći koja je brzo stigla motociklom - jedinim korišćenim u Hitnoj pomoći u Srbiji i to četiri godine - do 2014. Svaki minut važan za preživljavanje
Dr Sandro Kopilović, specijalista Urgentne medicine iz Novog Sada, naglašava da što se pre pomoć stigne do pacijenta koji je u srčanom zastoju, to su mu veće šanse da će da preživi.
Ukazuje da je poznata medicinska činjenica je da pri prestanku srčanog rada svaki sledeći minut nosi deset odsto šansi manje za preživljavanje.
"To znači da su posle pet minuta šanse za preživljavanje 50 posto, posle sedam su 30, a kada prođe 30 minuta šanse za preživljavanje su praktično nula. Naše ekipe najveći problem imaju u saobraćaju, da dođemo do ljudi koji su u srčanom zastoju ili su kritično povređeni ili oboleli, tako da je neophodno naći neka nova sredstva i nove načine da se do pacijenta stiže brže", objašnjava dr Kopilović.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja navodi da je upotreba motocikla za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu pokazala da, kada se šalje na mesto hitnosti istovremno kad i kombi, u proseku stiže 4 minuta i 40 sekundi pre četvorotočkaša.
"To je veoma značajno vreme. U praksi je to izgledalo tako što se u istovremeno upućivao na lice mesta i motocikl i kombi, i motocikl je stizao pre kombija. Ekipa sa motocikla je ukazivala osnovnu potporu povređenima, zaustave krvarenje, zaviju, previju sve što treba i kada kombi dođe, taj povređeni je odmah spreman za transport", ističe Okanović. Motocikli 50 odsto brži od kola hitne pomoći
Gotovo svi u Evropi imaju službu hitne medicinske pomoći na motociklima. Na Balkanu, ta vrsta hitne službe postoji u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji.
Svi kao prednost ističu brzinu, ali i kadar koji je istovremeno obučen za vožnju motociklom i pružanje prve hitne pomoći.
"Svi imamo puno znanja, možemo se snaći da radimo sami. Niko nije lekar, mi smo svi medicinski tehničari sa fakultetom, diplomirani medicinski tehničari", objašnjava magistar zdravstvenih nauka iz Slovenije Marko Kukovec i ukazuje da je motocikl oko 50 odsto brži od kola hitne pomoći.
Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja na putevima, koju je Vlada usvojila prošle godine, određuje da vreme dolaska na lice mesta saobraćajne nezgode hitne medicinske pomoći u urbanim područjima 8, a van 15 minuta. Zaključeno je da ima načina da se hitna pomoć ubrza.
Slovenačko iskustvo pokazuje da je, na primer, uspešnost reanimacije za osam odsto veća u slučajevima kada do povređenih prva stigne pomoć na motociklu.
