Epidemija malih boginja (morbila) preti Srbiji! U našem komšiluku - Rumuniji i delu Bosne i Hercegovine već je proglašena, pa stručnjaci navode da se steže obruč i oko Srbije. Prema njihovim rečima, glavni razlog epidemije koja bukti jeste manji broj vakcinisanih MMR cepivom nego što bi to trebalo da bude za kolektivni imunitet.
Male boginje su, upozoravaju oni, zarazna bolest i spadaju u grupu osipnih groznica koje izaziva virus.
Pedijatar dr Saša Milićević kaže da je pre nekoliko godina epidemija morbila napravila haos u našoj zemlji. Sa ovom zarazom "nema šale", dodaje on, jer je jedna od najzaraznijih, koja izaziva ozbiljna zdravstvena stanja, koja mogu dovesti i do fatalnih posledica, a vakcina je jedini spas.
- Reč je o vrlo opasnoj zarazi koja može izazvati upalu moždanih ovojnica, ozbiljnu upalu pluća, slepoću, pa i smrt. Najugroženija su ona deca koja iz nekog opravdanog razloga nisu mogla da prime ovu vakcinu. Upravo zbog toga svi ostali ne bi trebalo da izbegavaju vakcinu, koja je dugo godina potpuno redukovala broj obolelih od morbila. Ipak, ova bolest nije iskorenjena i zbog toga je vakcinacija neophodna - objašnjava dr Milićević.
Od perioda epidemije koronavirusa, kako objašnjava naš sagovornik, mnogi sumnjaju u dobrobit vakcine, čega su se lekari i najviše plašili. Ipak, kako navodi, MMR vakcina je spasila generacije i generacije dece od ove opasne zaraze.
- Verujte, ako je samo jedno dete ili dvoje zaraženo u vrtiću, ogromna je verovatnoća da će male boginje dobiti i ostala deca. Najgora stvar je kada se izgubi taj takozvani ritam imunizacije i u tim slučajevima se javljaju epidemije. Jednostavno, ukoliko nema vakcinacije, mi nećemo stvoriti kolektivni imunitet i zaraza će zavladati, a kada primite vakcinu, vi ste doživotno zaštićeni - kaže pedijatar.
Sa njim je saglasan i pedijatar dr Georgios Konstantinidis, koji navodi da je smanjeni procenat obavezne vakcinacije protiv malih boginja doprineo širenju ove zarazne bolesti u Evropi i samo je pitanje trenutka kada će se prvi slučajevi pojaviti i kod nas.
- U Rumuniji je proglašena epidemija sa više od 2.000 obolelih, a 25. januara je i u Tuzlanskom kantonu proglašena epidemija malih boginja. Dakle, ajde da kažemo da se taj obruč malih boginja oko nas steže, ako nije pregruba reč. U BiH je oko pedesetoro dece obolelo, od čega je dve trećine hospitalizovano. Poslednji podatak je da je od malih boginja 2021. godine preminulo 128.000 osoba u svetu - kaže dr Konstantinidis.
On podseća da je prošle godine u Srbiji zabeleženo 47 obolelih od morbila. Samo u Smederevu bilo je registrovano ukupno 37 slučajeva malih boginja.
- Od toga 21 dete bilo je mlađe od dve godine, troje dece predškolskog uzrasta i 13 odraslih osoba, dok je upalu pluća imalo dvoje dece. Činjenica je da obolevaju najčešće mlađi od pet godina. Međutim, ne treba zaboraviti da ova bolest može ugroziti i starije, nevakcinisane, slabije otporne i posebno hronične bolesnike - kaže dr Konstantinidis.
Istakao je i da je u periodu između 2016. i 2017. godine u Srbiji bilo registrovao 5.000 obolelih od morbila, a čak petnaestoro je umrlo, prema podacima iz Batuta.
SZO upozorava: Neophodna hitna vakcinacija! Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Evropi je zabeležila više od 30.000 slučajeva malih boginja između januara i oktobra prošle godine. SZO je pozvala na hitnu vakcinaciju dece. U prvih deset meseci 2023. godine bilo je 30 puta više slučajeva morbila u poređenju sa godinom ranije, upozorila je evropska kancelarija Svetske zdravstvene organizacije. Poređenja radi, u 2022. godini registrovan je 941 slučaj. - Potrebni su hitni napori u vezi sa vakcinacijom da bi se zaustavio prenos i sprečilo dalje širenje. Od vitalnog je značaja da sve zemlje budu spremne da brzo otkriju i blagovremeno reaguju na epidemije malih boginja, koje bi mogle da ugroze napredak ka eliminaciji morbila - kaže regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge. Prema SZO, pandemija kovida-19 ometala je rutinsku imunizaciju dece u periodu između 2020. i 2022. godine. Procenjuje se da više od 1,8 miliona beba nije vakcinisano protiv morbila u tom periodu.
Potrebno 95 odsto vakcinisanih
Iako stručnjaci navode da je u vakcinaciji spas, Srbija je daleko ispod proseka kada je broj vakcinisanih u pitanju. Da bi svi bili zaštićeni od malih boginja, obuhvat MMR vakcinom treba da bude minimum 95 odsto, sve ispod toga nije dovoljno i može da dovede do pojave epidemije.
Procenat vakcinisanih MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeola u Srbiji trenutno iznosi 81 odsto.
Decu je lako zaštititi od ove smrtonosne bolesti vakcinacijom, koja se sprovodi sa navršenih 12 meseci bebe. Međutim, već godinama imamo isti problem: pojedini roditelji odbijaju da vakcinišu decu, a najčešći razlog su neosnovane teorije zavere koje kruže društvenim mrežama. Antivakseri uglavnom tvrde da MMR vakcina izaziva autizam, što je apsolutno netačno - taj opasni mit osporile su naučne studije, ali i brojni svetski priznati lekari i eksperti.