Na današnji dan pre tačno 101. godinu, 24.01.1923 godine rođen je srpski junak Blagoje Jovović, atentator na jednog od najvećih zločinaca u istoriji čovečanstva, ustaškog poglavnika Antu Pavelića.
Pod komandom Pavelića počinjen je genocid nad Srbima koji su živeli na prostorima zločinačke NDH.
U mračnoj ulici Sančez u argentinskom gradiću Lomas del Palomar, nadomak Buenos Ajresa 10. aprila 1957. sreli su se Ante Pavelić i Blagoje Jovović. Dva metka završila su u telu Pavelića, a od posledica tog ranjavanja dve godine kasnije je Pavelić umro u Frankovoj Španiji.
Pavelić je otkriven početkom 1957. godine. Podaci nisu sadržali informaciju o pravom identitetu Anta Pavelića, već gde se nalazio i kuda se kretao. Planom ubistva rukovodio je Jakov Jovović, a dobrovoljno se prijavio njegov rođak Blagoje. Kasnije im se pridružio Milo Krivokapić.
Odluka je donesena da se atentat izvrši 9. aprila 1957. godine, odnosno, dan uoči proslave dana osnivanja NDH. U predviđeno vreme Blagoje Jovović i Krivokapić su se uputili u mesto Palomar, gde je Pavelić duže vreme živeo. Tog dana, Pavelić je pošao sa ženom i ćerkom, pa su odlučili da atentat izvrše narednog dana.
U sredu, 10. aprila u 9 časova uveče, po izlasku iz omnibusa Pavelić je posumnjao u svog prvog pratioca i okrenuo se i u pravcu Blagoja ispalio nekoliko metaka. Jovović je potrčao za Pavelićem i ispalio pet metaka u njegovom pravcu. Dva metka su pogodila Pavelića, koji se zateturao, ali je pognut počeo da jauče od bolova i moli za milost.
Zadobijene rane od atentata, Paveliću nikad se nisu zacelile, pošto je bolovao od šećerne bolesti. Čak ni zrna nisu odstranjena rizičnim hirurškim zahvatom. Umro je u rano jutro 28. decembra 1959. u 71. godini u Madridu, od posledica atentata.
Ovaj atentat je maltene četiri decenije bio misterija. Tajnu je otkrio sam Jovović kad se vratio u rodnu Crnu Goru nakon 55 godina izgnanstva. Najzaslužniji da se ova istina sazna je blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije kome je Jovović na Svetoj tajni ispovesti otkrio sve o ubistvu.
Danas jedna ulica u Beogradu nosi ime ovog srpskog heroja u njegovu čast.
