Bogojavljenje je praznik koji je veoma poštovan u srpskom narodu. Na mnogim rekama na ovaj dan mladići i devojke skaču u vodu i plivaju za Časni krst, a vernici odlaze u crkvu po flašu osveštane vode za koju se veruje da donosi zdravlje svakome ko je popije. Bogojavljenska vodica čuva se u kući do sledećeg Krstovdana kad se u dom unosi nova flaša osveštane vode.
Veruje se, takođe, da se uoči Bogojavljenja, tačno u ponoć "otvara nebo" i da se „narodu javlja Bog“, baš kao što se, po predanju, javio kad je Isus Hristos kršten i pozdravio okupljene na Svetoj reci Jordan rečima: „Ovo je sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji“.
Kako narod poštuje običaje koji se sprovode na Krstovdan, tako poštuje i one koje bi valjalo obaviti i uoči Bogojavljenja, odnosno na sam dan praznika.
Običaj koji ima dugu tradiciju u sprskom narodu sprovode svi oni koji od prethodnog Bogojavljenja nisu uspeli da ostvare svoju najveću želju, izgovorenu u molitvenom duhu i na opštu dobrobit. Veruje se će se svakome ko uoči Bogojavljenja tri puta zaredom izgovori molitvu „Očenaš“, a potom otvori prozor tačno u ponoć i kaže šta želi ta želja i ispuniti. Bogojavljenske molitve najčešće upućuju devojke kako bi imale sreće u ljubavi, kao i žene koje su u braku i čeznu za potomstvom.
Za Bogojavljenje se vezuje još jedan običaj koji vekovima postoji u našem narodu, a odnosi se na devojke. Veruje se, naime, da bi sve neudate devojke trebalo budne da dočekaju noć između Krstovdana i Bogojavljenja, te da ispod jastuka stave malo ogledalo, izgovore molitvu tačno u ponoć i odu na spavanje. Mladić kojeg budu sanjale je, veruje se, onaj za kojeg će se udati.
Da li se posti na Bogojavljenje? Crkvena pravila nalažu da se svake srede i petka posti, izuzev tokom takozvanih trapavih sedmica. Iako ove godine Bogojavljenje "pada" u petak, ovaj praznik je jedan od onih kada se ne posti čak i ako "padne" u dane kad se obično posti. Bogojavljenje spada u takozvane nepokretne praznike i uvek se slavi 19. januara po novom kalendaru. U narodu se kaže da u godini postoje tri velika verska praznika kad se ne posti - Božić, Vaskrs i Bogojavljenje. Običaj u srpskom narodu je da se dan ranije, na Krstovdan kuvaju pihtije koje se ne jedu na taj dan, jer je Krstovdan prvi dan kad je obavezan post posle takozvanih nekrštenih dana, odnosno dana posle Božića. Ukoliko ćete ove godine na Krstovdan prvi put kuvati pihtije, spremite ih po isprobanom receptu srpskih domaćica.
