Proslava pravoslavnog Božića mora biti u znaku česnice, sveće i, naravno, Božićne pšenice, koju moderne domaćice kupuju u poslednjem trenutku, već proklijalu, u prodavnici. A zaista nije teško da posadite i u svom domu, sami, poštujući običaje.
Osim što je prelep praznični ukras na Božićnoj trpezi, pšenica ima i dublje, simbolično značenje - ona predstavlja plodnost, krug života, obnovu, prosperitet i uspešnu žetvu u godini koja opčinje.
Zašto se sadi božićna pšenica?
Prema predanju, Marija i Josif su, bežeći od Irodove vojske, sreli poljoprivrednika koji je sejao pšenicu, a Marija ga je zamolila da vojnicima kaže da su oni već prošli. Kada su se vojnici pojavili, desilo se, kažu vernici, čudo – pšenica koja inače raste mesecima odmah je izrasla i sakrila ih, a vojnici su poverovali da su oni koje proggone odavno otišli, pa su odustali od potrage.
U prošlosti se verovalo da božićna pšenica može da odredi i kakva nas žetva čeka, pa su tako vernici smatrali da će veoma gusta i visoka doneti plodnu godinu, dok će manje zelena, retka, slaba i niska označiti i neuspešnu žetvu.
Kada se sadi božićna pšenica?
Božićna pšenica se najčešće sadi na Svetu Varvaru (17. decembra), a ako iz nekog razloga ne stignete, posadite je u utorak, na Svetog Nikolu (19. decembra).
Postupak sađenja - Ostavite zrna u mlakoj vodi neko vreme, pa osušite na papirnom ubrusu; - Na dno činijice stavite vatu, pa pospite zrna pšenice; - Poprskajte s vrlo malo vode i stavite nadobro osvetljeno mesto. Nemojte stavljati blizu radijatora da se ne bi osušilo; - Zalivajte pšenicu svakog dana sa kašikom do dve vode - treba da budu vlažne ali ne i natoplejene i, - Žito ošišajte kako bi bilo ravno i da bi na Badnji dan sveća, umetnuta u žito, nesmetano gorela.