Paunović je Savetu za ljudska prava UN skrenula posebnu pažnju na činjenicu da su Srbi i drugi pripadnici nealbanskih zajednica suočeni sa brojnim problemima i izazovima na polju poštovanja ljudskih i manjinskih prava u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Delegacija Republike Srbije koju predvodi Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije predstavila je danas u Ženevi državni izveštaj za treći ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) Savetu za ljudska prava UN.
Delegaciju Republike Srbije čine predstavnici ministarstava zaduženih za oblast pravosuđa, socijalne zaštite i rada, obrazovanja, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, kulture i informisanja, građevinarstva, zdravlja, državne uprave i lokalne samouprave. U delegaciji Republike Srbije su i predstavnici državnih organa zaduženih za Kosovo i Metohiju, ljudska i manjinska prava, saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, izvršenje krivičnih sankcija, izbeglice i migracije, kao i predstavnici Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužilaštva, navela je Paunović.
Republika Srbija je sa velikom odgovornošću pristupila pripremama za treći ciklus UPR, koje su trajale duže od pola godine. Izveštaj za treći ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda Vlada Srbije usvojila je sednici održanoj 31. oktobra 2017. godine, a njegovom izradom koordinirala je Kancelarija za ljudska i manjinska prava, rekla je Paunović.
Izveštaj je nastao kao rezultat zajedničkog rada predstavnika ministarstava i službi Vlade. U okviru procesa izrade izveštaja održani su konsultativni sastanci sa svim predstavnicima resora koji su zaduženi za realizaciju preporuka, Skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, nezavisnih državnih organa i organizacijama civilnog društva, objasnila je Paunović.
Izveštaj je javno predstavljen na javnom slušanju u okviru sednice Vladinog Saveta za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava i bio dostupan stručnoj i široj javnosti na internet stranici Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
Za dijalog sa delegacijom Republike Srbije se prijavilo 86 zemalja članica UN, koje su postavljale pitanja delegaciji i davale preporuke tokom interaktivnog dijaloga. Čitav dijalog posvećen je razmatranju izveštaja Republike Srbije kao članice UN-a, a pored toga razmatrana su i 2 izveštaja o Srbiji Kancelarije visokog komesara za ljudska prava UN. Jedan izveštaj zasniva se na informacijama koje je Kancelarije visokog komesara za ljudska prava UN dobila od ugovornih tela UN i specijalnih procedura UN, dok je drugi izveštaj zasnovan na informacijama dobijenih od Zaštitnika građana i organizacija civilnog društva, navela je direktorka Kancelarije.
Tokom dijaloga pažnja je bila posvećena i temama kao što su reforma pravosuđa, zaštita od nasilja u porodici, zaštita posebnih osetljivih društvenih grupa, unapređenje položaja romske nacionalne manjine, sloboda medija, procesuiranje ratnih zločinaca i drugo.
Paunović je istakla da kroz ovakav način praćenja stanja ljudskih prava prolazi svih 196 zemlja članica UN.
Delegacija je predstavila postignuti napredak u prethodne četiri godine u svim oblastima od značaja za ostvarivanje ljudskih prava. Usvojeni su brojni zakoni, strategije i akcioni planovi u oblasti ljudskih prava, istakla je Paunović, dodajući da se sprovođenje tih dokumenata redovno prati i o tome izveštava Vlada.
Šef delegacije je posebno istakla značaj otvorenog pregovaračkog poglavlja 23: pravosuđe i osnovna prava u pregovaračkom procesu Srbije sa EU.
Paunović je Savetu za ljudska prava UN skrenula posebnu pažnju na činjenicu da su Srbi i drugi pripadnici nealbanskih zajednica suočeni sa brojnim problemima i izazovima na polju poštovanja ljudskih i manjinskih prava u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Srbija je od 2013. godine do sada, od osam ugovornih tela Ujedinjenih nacija zatražila da UNMIK izvesti o primeni standarda iz važećih konvencija na teritoriji AP Kosovo i Metohija, istakla je Paunović koja je i ovom prilikom pozvala Savet za ljudska prava da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na ovom delu naše teritorije.
Održivi uslovi za povratak interno raseljenih lica u AP Kosovo i Metohija ni nakon 18 godina nisu obezbeđeni, što predstavlja odgovornost međunarodnog prisustva i Privremenih institucija samouprave u pokrajini, podvukla je Paunović.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja je još 2014. godine uspostavila Savet za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava na nivou Vlade, naglasila je Paunović. Rad ovog tela je znatno olakšao čitav procesa pripreme za UPR. Savet ima za cilj efikasnije praćenje dobijenih preporuka, ali i poboljšanje međusektorske saradnje u cilju njihovog sprovođenja. Osnivanjem Vladinog Saveta stvorena je još jedna čvrsta osnova za dalje jačanja saradnje sa mehanizmima UN.
Uspostavanje Saveta Vlade za praćenje primene preporuka mehanizama UN su pozdravili UN Komiteti za ljudska prava pri svakom predstavljanju državnih izveštaja nadležnim ugovornim telima, što je potvrda posvećenosti Vlade pitanjima praćenja stanja ljudskih prava i sprovođenja preporuka mehanizama UN za ljudska prava.
Tokom sutrašnjeg dana delegacija Srbije izjasniće se o dobijenim preporukama kako bi se u narednom periodu posvetili njihovoj punoj primeni u Republici Srbiji.
Pročitajte još: Stefanović: Nisam zadovoljan kaznom za huligane!