Ovo je priča o tome kako je jedna Pepe, Džek Rasel terijer, svojim bekstvom spojila porodicu Holanđana iz Valensije sa adresom u Nišu, a na proputovanju Balkanom, čoveka iz naselja Vinik i ženu kod koje se posle nekoliko meseci lutanja, na čudnovat način obrela.
Da nije bilo niške Fejsbuk grupe “Stop masakru nad životinjama u Nišu” i snalažljive Anete, ko zna da li bi vlasnici ikada videli svoju ljubimicu.
Naime, Filadelfija ili kako je kraće zovu Pepe, živela je sa porodicom iz Holandije, delom u Španiji, delom u Nišu. Avgusta meseca ove godine, baka koja je čuvala Pepe u stanu u centru Niša, gubi je iz vida i pas beži iz stana.
Pepe je imala nesreću da naleti na komšinicu koja je isteruje iz zgrade i za njom zatvara kapiju u dvorštu.
pepe se vraća kući pic.twitter.com/FEirntqjLT
— Silvana (@Silvana71376830) 08. децембар 2023.
Tu kreću dogodovštine kao iz romana.
Porodica u rekordnom roku kreće da je traži. Uz pomoć komšija, pošto srpski jezik ne govore najbolje, štampaju oglas uz njenu sliku i broj telefona, i lepe papire po okolnim zgradama i veterinarskim ordinacijama.
Niko se ne javlja.
Mesec dana kasnije, nekim čudom, Pepe se obrela u Viniku. Tu je pronalazi Nišlija Đorđe i preuzima brigu o njoj. Uporan je bio u nameri da nađe vlasnike. Čip pokazuje kontakt vlasnika čak u Valensiji. Da maler bude veći, broj telefona nije u funkciji. Đorđe dva puta dnevno odlazi na plac da bi je hranio.
Tu Pepe dobija srpsko ime – Buba.
Medjutim, dolazi hladno vreme i Đorđe joj pronalazi novi dom, kod svoje sestre u Beogradu. Nije ni slutio da će plan ubrzo pasti u vodu.
Dan pre nego što je trebalo da krene u svoj treći dom, Filadelfija, Pepe ili Buba, nestaje iz dvorišta na Viniku. Kako i zašto, ni sigurnosne kamere nisu uspele jasno da zabeleže.
Tek, uspela je da pređe 6 kilometara i uđe u zgradu u centru Niša u kojoj živi Aneta, koja nam je ovu čudesnu priču i ispričala.
“Kako je stigla tih 6 kilometara do moje zgrade, još je veća misterija! U ponedeljak je pronalazim na petom spratu. U šoku sam, jer sam mislila da ju je neko izbacio da umre. Stara je, poluslepa, povredjena noga, jedva diše. Veterinar očitava čip i kaže mi da ne možemo da udjemo u trag vlasnicima. Očajna sam, ali objavljujem informaciju na grupi “Stop masakru nad životinjama u Nišu” i čudo se desava… Dobri ljudi pronalaze objave od avgusta meseca, na kojima je Pepe. Da su vlasnici i čovek koji ju je našao, znali za postojanje ove ili sličnih grupa, ona bi bila vraćena još septembra meseca. U celu priču oko bekstva iz stana vlasnika, bio je uključen i upravnik, pa čak i policija. Niko nije kriv. Svi su uradili šta su mogli. I sada, bez grupe, ja bih ostala sa psom koji ne znam čiji je. Baka koja ju je tog dana čuvala je bolesna i plakala je i patila mnogo. A Pepe? Pepe je prepametna i predobra, a ja sam još pod utiskom” – priča u jednom dahu Aneta.
Ispostaviće se kasnije, da vlasnici žive samo koju zgradu dalje, i to na istom spratu.
Pepe konačno pronalazi put do svog doma i svojih ljudi. Priča dobija srećan kraj a Aneta i Đorđe iz Vinika, poziv Holanđana da budu njihovi gosti u Valensiji.
Da Pepe kojim slučajem ume da govori, ko zna kakva bi tek njena priča bila…!
Autor:
