Neki ljudi biraju za "večne kuće" neobične i velelepne spomenike, zidaju prave pravcate kuće... Dragan Kolesarić (87) je u svoj spomenik koji je digao za života ugradio vinsku bačvu i tako je ovaj penzioner, povratnika iz Nemačke, postao pre nekoliko godina hit u regionu.
Dragan je rođen u Beogradu, a živi u malom hrvatskom mestu Lundberg u varaždinskoj županiji. On je postao prava atrakcija zbog svoje ljubavi prema vinu i špriceru. Tako je umesto anđelčića i drugih figuricaa za lampion, na mestu porodične grobnice na lokalnom groblju podigao spomenik u koji je ugradio burence za vino sa slavinom. Može se čak i odvrnuti, ali iz nje, barem zasad, ne ide vino.
- Pre osam godina bio sam na jednom groblju u Međimurju i zapeo mi je za oko jedan spomenik koji je žena napravila suprugu. Na njemu je bila konjska zaprega s plugom jer je čovek voleo da radi na njivi. Tada sam odlučio da sebi napravim spomenik prema onome što ja volim radim, a to je da pijem špricer - rekao je ovaj veseli penzioner koji je trideset godina svog radnog života proveo u Nemačkoj.
Prema njegovim rečima, ima onih kojima je neobičan izgled spomenika bio bizaran, ali bilo je i onih kojima je ona bila smešna, te su ga kao poznatog veseljaka i šaljivdžiju, podržali. Ipak, najveću podršku je dobio od svoje životne saputnice, supruge Štefanije.
- On je to zaslužio, to mu je bila želja. Napravio je to za sovj večni život - rekla je Štefanija.
Ovaj veseli penzioner ima i mali vinski podrum unutar kuće u kojoj živi, a kako je izjavio za hrvatske medije izradiće i mrtvački sandfuk u obliku bačve!
- Napraviću ja sebi i sanduk u obliku bačve na kojemu će biti slavina. Sa špricerima i na onaj svet - smije se ovaj vitalni penzioner. ali priznaje da ipak ne može neke stvari da raditi kao nekad.
Foto: Univerzum HD Media
- Muči me kuk, ali i još neki organi ne funkcioniraju kao ranije. To je tako u starosti. Jedino mi gemišti preostaju - šali se Dragan, koji kaže da na smrt ne treba gledati kao na kraj i tugovati, nego na to treba gledati kao na slavljenje proživljenog života.
- Neka ljudi biraju da li će se na mojoj sahrani smejati ili plakati. Kako god im se prohtije. Ali ako dođem u bačvi, nadam se da će se smejati - govori Dragan, koji si je morao popiti jedan gemišt.
Kako je naveo, na spomenik je pored sebe i supruge, stavio i pokojnu majku i oca, koji ipak ne počiva u Lundbergu, već u Beogradu, gde je i poginuo tokom bombardovanja Beograda 1941. godine.
- Imao sam svega pet godina. Moja majka je radila u Beogradu i upoznala tatu. Kad je počelo bombardovanje, majka je sa mnom i sestrom otišla iz stana, a tata se vratio sa prijateljem po naše stvari. Bomba je pala na našu terasu i ubila nam oca. Nisam ga gotovo ni poznavao - ispričao je on na kraju intervjuua za poortal 24sata.
Autor:
