Krv se u naš mozak doprema iz srca preko velikih arterija vrata, dve karotidne i dve vertebralne arterije. U mozgu dolazi do daljeg grananja arterija na sve manje i manje krvne sudove, od kojih se preko najmanjih arterija vrši prenošenje kiseonika i hranjivih materija u tkivo mozga. Ovi mali krvni sudovi mozga su veoma važna tačka u moždanoj cirkulciji jer njihova mreža reguliše protok krvi kroz mozak, budući da imaju sposobnost da se prema potrebi sužavanju ili šire.
Medjutim, oni su i često mesto nastanka raznih bolesti, zbog čega mogu da obole i onemoguće adekvatno dopremanje krvi u mozak.
Prof. dr Ranko Raičević kaže da vremenske prilike mogu da utiču na zdravlje pacijenata, posebno oni koji imaju problema sa kardiovaskularnim sistemima.
- To može biti dodatni faktor koji prelije kap u čaši. Kada dođe do naglog otopljenja, krvni sudovi se šire, i može doći do pada pritiska - rekao je on.
Bolest malih krvnih sudova je dugo zapostavljana, a izuzetno opasna, dodao je Raičević.
- To je deo gde se razmenjuje glukoza i kiseonik, i zato je to najozbiljnije mesto, gde će i male promene da dovedu do moždanog udara. To je bolest savremenog čoveka, štetnih navika. Brza hrana, ugljeni hidrati, nama treba energija brzo, da je brzo svarimo, a to nikako nije dobro - priča doktor.
Hrana mora da se žvaće polako, i mi zato danas plaćamo danak brze hrane, dodao je kardiohirurg.
Autor:
