Slavko Kulić sa kardio hirurgije Kliničkog centra Srbije, jedan od retkih ljudi koji su još 2014. godine bili u prilici da budu članovi tima koji je završio i uradio prvu priču koja se odnosi na veštačko srce, govorio je za Pink radio, kod Dare Matić. Da bi se bilo kakva intervencija u kardio hirurgiji uradila, neophodna je upravo osoba koja se bavi njegovim poslom. Perfuzer.
Kulić je najpre objasnio da je to mlada grana medicine, u okviru kardiohirurgije, koja je krenula sa svojim uzlaznim putanjama 1950. godine u SAD. Dodaje da kao grana medicine, u ovakvim uslovima, postoje oko 70-ak godina.
- Da bi se bilo kakva intervencija u kardio hirurgiji uradila, na otvorenom srcu, u jednom velikom timu ljudi koji je sastavljen od anesteziologa, anestetičara, tri kardio hirurga, instrumentalki, postoji jedna profesija koja se zove perfuzija i koja je vezana samo za kardio hirurgiju – rekao je Kulić.
Kako kaže, uprošćeno rečeno perfuzer koristi mašinu za vantelesnu cirkulaciju.
Dodaje da bi se bilo koja operacija na srcu uradila, srce i pluća moraju biti isključeni iz rada u toku same intervencije, dok za to vreme mašina za vantelesnu cirkulaciju kojom upravlja perfuzer, upravlja kompletnim krvotokom pacijenta, održava ga u životu i sve vitalne organe i brine se da sve bude kako treba.
Foto: Pink.rs
- Kada hirurg završi svoj deo posla, tada mi vraćamo srce u normalan rad, da srce samostalno proradi, nekada ga vraćamo i elektrošokovima i privodimo operaciju kraju – rekao je Kulić.
Kako kaže, mali broj ljudi se bavi tim poslom, dodaje da i kardiohirurgija u Srbiji postoji u nekoliko centara i nema potrebe da se ima veliki broj ljudi.
- Za ljude koji se time bave, posao je dinamičan i interesantan, iako nekima deluje da to nije. U Srbiji postoji svega 30-ak ljudi koji se bave ovim poslom – rekao je Kulić.
On je rekao da je zanimanje jako interesantno.
Slavko Kulić je rekao da je je njegova majka radila preko 30 godina u KC u Sali za kateterizaciju srca. Dodaje da je po njenom savetu otišao na kardiohirurgiju.
- Na prvi pogled je bilo strahovito, mašina izgleda isto kompleksno vrlo. U prvom trenutku mislite da nikada nećete savladati. Međutim, posle toga, kada to savladate i kada vas ljudi prihvate, logično je da ostanete tu, kao što sam ja ostao na ovom odeljenju – rekao je Kulić.
Foto: Pink.rs
Kako kaže, da bi se oformio jedan kvalitetan perfuzer, kaže da je individualno, ali da je lakše ljudima koji su radili na kardiovaskularnoj hirurgiji.
- Onaj koji prvi put dođe u dodir sa time, malo više vremena je potrebno, ali oko godinu dana je dovoljno za neku bazu – rekao je Kulić.
Kako kaže, dosta je stvar u tome koliko čovek to želi ili ne.
Kulić je rekao da on mora pored medicine da se razume i u aparate.
Dodaje da se tehnologija mora poznavati jer su mašine komplekse, kao i da nekada priprema za operaciju traje kao pola neke prosečne operacije.
- Sa naprednim tehnologijama javljaju se i noviji monitorinzi – rekao je on.
Foto: Pink.rs
Kako kaže, ako ne pratite tu sferu, možete doći u situaciju da ne znate da rešite neku stvar.
Kaže da je mašina kao mehanika koja emitira rad srca, kao i mašina za grejanje i hlađenje.
- Pacijenta hladimo na 32 do 34 stepena celzijusa, ona nam je za to potrebna. Takođe, moramo preusmeriti krv u mašinu i onda kasnije vratiti u pacijenta – rekao je Kulić.
Kako kaže, ona radi mehanički deo, a mi upravljamo njom.
Dodaje da je svaki pacijent poseban i da za svakoga moramo odrediti drugačije parametre.
Autor:
