Kada je arhitekta Svetozar Jovanović, već poznat po zgradi Oficirske zadruge, 1931. godine projektovao zgradu Ministarstva saobraćaja Kraljevine Jugoslavije u Nemanjinoj 6, predložio je da se u njoj osnuje Železnički muzej. Muzeji železnice osnivali su se širom Evrope u prvim decenijama dvadesetog veka, pa je Jovanović želeo da i Beograd dobije ono što su već druge evropske metropole imale. Predlog je podržao i direktor Železničke saobraćajne škole Franjo Repić koji se pasionirano bavio istorijom i razvojem železnice ali ideja je ostala mrtvo slovo na papiru. Nije da nismo imali šta da pokažemo jer je tada već prošlo pola veka otkako su vozovi zakrstarili Srbijom, istakao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Kako kaže, najpre od Beograda do Zemuna novim mostom preko Save, septembra 1884. godine, a odmah zatim i na novoizgrađenoj pruzi Beograd– Niš. Na proslavi pola veka od izgradnje te pruge, 1934. godine, prvi put je organizovana velika železnička izložba na Trkalištu (danas se tu nalazi zgrada Mašinskog fakulteta), ispred zgrade Tehničkog fakulteta. Tada je rukovodstvo jugoslovenske železnice odlučilo da se osnuje Muzej železnice i javno su pozvali na prikupljanje i otkup železničkih eksponata koji bi činili postavu budućeg muzeja.
- Ipak, Evropa se ubrzo zatim našla u ratu u kome se Kraljevina Jugoslavija raspala, pa se čekalo sve do 1. februara 1950. godine kada se Muzej železnice zvanično uselio na današnju adresu u Nemanjinoj 6. Bio je jedini muzej u jugoslovenskoj federaciji sa zadatkom da sačuva bogatu istoriju železnice i prvi tehničko-istorijski muzej u Srbiji. Danas prolaznici zastanu ispred zgrade Železničkog muzeja uglavnom zbog stare parne lokomotive koja je kao ratni plen sa Solunskog fronta ”radila” na domaćim prugama od 1918. do 1965. godine (prethodno je od 1916. služila nemačkoj carskoj armiji za dopremu municije na njihovoj strani tog fronta). Nažalost, malo ko uđe u Muzej Železnice pod čijim krovom se čuva sećanje na 140 godina srpske železničke istorije. Na malom prostoru nalazi se skoro četrdeset hiljada autentičnih eksponata. Oni su podeljeni u četiri velike zbirke od kojih je najinteresantnija tehnička, sa kolekcijama lokomotiva, vagona i sigurnosnih i signalnih uređaja. Delići prošlosti ovdašnjih pruga ucrtani su i na železničke i geografske mape, plakate, a ostatak riznice raspoređen je u istorijsku, umetničku i zbirku primenjenih umetnosti - kaže ministar, pa dodaje:
- Prva stalna postavka, nazvana „Kroz istoriju jugoslovenskih železnica“, izložena je 30. aprila 1953. godine. Do danas je ostala iza zidova Muzeja, s tim da je dalji razvoj železnice ipak zahtevao reviziju. Najpre dve decenije nakon prvog izlaganja, a zatim i 1992. godine, kada se originalna postavka mahom preselila na fotografije. Ipak, pod krovom Muzeja je zbrinuta čitava riznica originalnih predmeta. Kako istoriju železnice ne čine samo pruge i lokomotive, tako su svoje mesto našle makete i železnički fenjeri, uniforme i kape, časovnici, železničke sablje, uređaji za kočenje i stari telefonski aparati, tablice sa prvih lokomotiva, kao i telegrafi i skretnični signali koji su svakodnevno asistirali železničarima - rekao je Vesić potom.
Vesić kaže da, možda je najčuveniji, iako ne i najstariji eksponat, parna lokomotiva „Kostolac”, konstruisana davne 1917. godine. I ona je bila učesnik Solunskog fronta na šinama, ali od prvog dana na srpskoj strani: sto godina nakon završetka Velikog rata ta lokomotiva je 2018. predstavljala Srbiju u francuskoj prestonici kao unikatni eksponat na izložbi upriličenoj povodom savezničke pobede. Mada je beogradski Železnički muzej zvanični vlasnik lokomotive „Kostolac“ ona je u Pariz zapravo stigla iz Požege. Pored beogradskog sastava, Muzej je pre tri decenije dobio i zasebnu „ekspozituru“ na otvorenom, tačnije Odeljenje uzanog koloseka Požega. Zauzevši tako deo pruge Beograd – Bar, na ovim šinama se danas čuvaju najstarije srpske lokomotive. Tu se čuva i kraljevska lokomotiva „Milan No. 1“ koja je starija i od same železnice jer je sklopljena za službu na uskoj fabričkoj pruzi u rudniku „Majdanpek“, dve godine pre nego što su 1884. vozovi redovno krenuli od Beograda do Niša. Tu je lokomotiva „Rama“, iz davne 1873. godine koja je bila parkirana na beogradskoj Železničkoj stanici sve do 1961. godine. Ona je 1882. povukla i prvi svečani voz na novoizgrađenoj pruzi od Slavonskog Broda do Sarajeva. Tu se čuva i salonski vagon cara Franca Jozefa koji je napravljen 1897. godine, a u kom je austrijski car odlazio put Slavonije u lov. U Resavici nadomak Jagodine čuvaju se dve lokomotive iz 1899. i 1900. godine. Procenjuje se da se na srpskim prugama nalazi oko 130 starih lokomotiva velike istorijske vrednosti koje zaslužuju da budu obnovljene i čuvane u adekvatnim uslovima.
- Svi oni koji danas posete Železnički muzej mogu da vide i neprocenjivu zbirku tehničke i istorijske dokumentacije u muzejskom Arhivu pored biblioteke, sa više od devet hiljada naslova dok je istorija železnice ispričana na zidovima muzejske Galerije. Zavidna kolekcija starih fotografija narasla je tokom godina na nekoliko desetina hiljada. Tome su davali doprinos Beograđanke i Beograđani koji su Muzeju poklanjali sopstvene fotografije i tako upotpunili slikovitu priču o obnovi pruge nakon rata - rekao je ministar.
On dodaje da najstarije fotografije, pak, datiraju još iz davne 1876. godine. Jednu takvu seriju od 28 fotografija načinio je Lazar Lecter, dvorski fotograf kneza Milana Obrenovića. Među najdragocenijim dokumentima našao se i red vožnje datiran na 25. jun 1914. godine, kada je austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinard doputovao u Sarajevo vozom dvora u Beču. Među dokumentima se našla i originalna zbirka voznih karata s prve polovine prošlog veka, koja se na evropskim železnicama prodavala od 1900. do 1941. godine. Umetnička zbirka, u kojoj se nalaze slike i skulpture, broji 256 eksponata. U njoj se nalaze dela Ivana Radovića, Miće Popovića, Bože Ilića, Antona Hutera, Emanuela Vidovića, Branka i Petra Omčikusa. Tu se nalazi i kapitel stuba stare železničke stanice u Skoplju koja je srušena u zemljotresu 1963. godine. U okviru istorijske zbirke čuvaju se sablje koje su imali šefovi železničkih stanica u Srpskoj državnoj železnici.
Razvoj srpske železnice poslednjih decenija devetnaestog veka vezan je za državno osamostaljenje Srbije i njene pokušaje da se evropeizuje i modernizuje posle vekovnog osmanijskog ropstva. Mlada srpska država je kroz razvoj železnice stvarala osnovu za industrijalizaciju i svoj privredni rast. Železnica je za Srbiju značila i slobodu. Zato će Muzej železnice dobiti novi i moderan prostor ne samo u Beogradu i Požegi, već i u Novom Sadu i Nišu, a neke od tih lokomotiva biće izložene ispred novih železničkih stanica koje se grade i rekonstruišu na brzim prugama. Jer danas, posle skoro vek i po, Srbija svoj privredni razvoj ponovo temelji na razvoju železnice, istakao je Vesić u kolumni za "Politiku".
— Silvana (@Silvana71376830) 17. новембар 2023.
Autor:
