Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) sa tržišta nepokretnosti za treći kvartal ove godine pokazuju da je u Srbiji nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije koronavirusa.
Inflatorni pritisci u Srbiji i u Evropskoj uniji (EU) nastavili su da slabe, što se odražava i na tržište nepokretnosti u našoj zemlji, navedeno je u izveštaju.
U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,5 milijardi evra, što je za 43 procenata više u odnosu na treći kvartal 2019. (pre pandemije) i za deset odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
- Od 1,5 milijardi evra, čak 478,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu ove godine u Republici Srbiji bio je 29.248, što je za sedam procenata više u odnosu na isti kvartal 2019. pre izbijanja pandemije i za 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu prošle godine- naveli su iz RGZ.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (777,9 miliona evra), sa učešćem od 52 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u trećem kvartalu 2022.
Za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra (devet odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 107 miliona evra (sedam procenata od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 73,3 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), a za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra (četiri odsto od ukupne vrednosti).
Kada je reč o načinu plaćanja, 6,6 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je tri procentna poena manje nego lane. U Beogradu, u trećem kvartalu ove godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 715,5 miliona evra, od čega je za stanove izdvojeno 456 miliona evra. Grad Beograd je zabeležio i najveći broj od 6.316 kupoprodajnih ugovora.
Uporedo sa izveštajem sa tržišta nepokretnosti Republički geodetski zavod je objavio i RGZ Indeks cena stanova za treći kvartal koji iznosi 157,03 što predstavlja rast od 1,11 odsto u odnosu na drugi kvartal.
Godišnja stopa rasta cena je i dalje visoka i iznosi 8,20 procenata gledano za celu Republiku Srbiju. Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.475 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan ukupne površine 346 metara kvadratnih, odnosno 2.219.888 evra na Savskom vencu.
Najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Stari grad (Grad Beograd) za 2.000.000 evra, a najskuplje plaćeno parking mesto u trećem kvartalu plaćeno je 48.000 evra.
U segmentu „starogradnje“ međugodišnji rast cena je iznosio 9,26 odsto, dok je u segmentu „novogradnje“, odnosno kupovine od investitora, rast cena iznosio 6,26 odsto, pokazuju podaci RGZ.
U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,5 milijardi evra, što je za 43 procenata više u odnosu na treći kvartal 2019. (pre pandemije) i za deset odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
- Od 1,5 milijardi evra, čak 478,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu ove godine u Republici Srbiji bio je 29.248, što je za sedam procenata više u odnosu na isti kvartal 2019. pre izbijanja pandemije i za 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu prošle godine- naveli su iz RGZ.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (777,9 miliona evra), sa učešćem od 52 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u trećem kvartalu 2022.
Za kuće je izdvojeno 131,2 miliona evra (devet odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 107 miliona evra (sedam procenata od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 73,3 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), a za poljoprivredno zemljište 52,6 miliona evra (četiri odsto od ukupne vrednosti).
Kada je reč o načinu plaćanja, 6,6 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je tri procentna poena manje nego lane. U Beogradu, u trećem kvartalu ove godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 715,5 miliona evra, od čega je za stanove izdvojeno 456 miliona evra. Grad Beograd je zabeležio i najveći broj od 6.316 kupoprodajnih ugovora.
Uporedo sa izveštajem sa tržišta nepokretnosti Republički geodetski zavod je objavio i RGZ Indeks cena stanova za treći kvartal koji iznosi 157,03 što predstavlja rast od 1,11 odsto u odnosu na drugi kvartal.
Godišnja stopa rasta cena je i dalje visoka i iznosi 8,20 procenata gledano za celu Republiku Srbiju. Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.475 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan ukupne površine 346 metara kvadratnih, odnosno 2.219.888 evra na Savskom vencu.
Najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Stari grad (Grad Beograd) za 2.000.000 evra, a najskuplje plaćeno parking mesto u trećem kvartalu plaćeno je 48.000 evra.
U segmentu „starogradnje“ međugodišnji rast cena je iznosio 9,26 odsto, dok je u segmentu „novogradnje“, odnosno kupovine od investitora, rast cena iznosio 6,26 odsto, pokazuju podaci RGZ.
Autor:
