Zimsko računanje vremena počinje u nedelju 29. oktobra u tri sata ujutru kada ćemo kazaljke pomeriti sa tri na dva sata i dobiti dodatnih sat vremena.
Evropska unija najavila je pre nekoliko godina da će ukinuti letnje i zimsko računanje vremena i usvojiti jedinstveno, međutim, to se još nije dogodilo. Predlog je 2019. podržao Evoropski parlament, ali treba da ga usvoje države članice.
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje prelazi poslednje nedelje u martu kada se vreme pomera jedan čas unapred.
Računari, mobilni telefoni i drugi savremeni uređaji koji pokazuju tačno vreme automatski će da "pređu" na zimsko računanje vremena, ali ako imate i dalje neki analogni pokazivač vremena ili stariji uređaj koji "ne ume" automatski da odradi tu radnju, ne zaboravite da pomerite kazaljke jedan čas unazad, sa 3 na 2 sata.
Inače, čas koji se, zbog pomeranja unazad, pojavljuje dva puta između dva i tri sata, označava se prvi put kao čas 2A, a drugi put kao čas 2B.
Pomeranje kazaljki za mnoge predstavlja sat vremena dužeg sna, međutim, ovo ima uticaja i na ceo naš organizam. Naročito nije pogodna za meteoropate i hronične bolesnike, međutim, nisu isključeni ni ljudi koji nemaju nikakve zdravstvene tegobe.
Poznato je da svaka osoba ima svoj unutrašnji sat, pa je potrebno određeno vreme ako se on poremeti da se stvore nove navike.
Mnogo ljudi, naročito zaposleni, svesni su da prelazak na zimsko računanje vremena znači da svetlost dana gotovo neće videti tokom radnih dana i to je je još jedna negativna posledica pomeranja sata koje nam se bliži i kom se definitivno niko ne raduje.
Sve to negativno utiče na psihu i bioritam, ali i na naše zdravlje, jer je Sunce važan izvor vitamina D. Najugroženijima će biti potrebno barem dve nedelje da se vrate u normalno stanje i "uhvate" novi bioritam koji će im odgovarati.
Promene godišnjih doba utiču na psihu, pa je sasvim logično i da pomeranje sata donese lošije raspoloženje i glavobolju.