Bivši direktor TV N1 Jugoslav Ćosić i njegov zastupnik Marko Drašković iz advokatske kancelarije Tomanović, u žalbi na prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je od krivične odgovornosti za krivično delo uvreda oslobođen analitičar medija Ištvan Kaić, napisali su do sada u istoriji srpskog novinarstva i prava nezabeleženu, ortodoksnu glupost, pokušavajući da ubede sudsko veće Višeg suda, da zato što TV N1 ima privatnog vlasnika i nema nacionalnu frekvenciju ne može postojati opravdani javni interes da se taj medij kritikuje!
Ovim neverovatnim argumentom koji je u totalnoj koliziji sa novinarskom profesijom i, reklo bi se, zdravim razumom, Ćosić i Drašković, inače obojica pravnici po struci, nastojali su da pobiju presudu donetu u korist Kaića, u kojoj se, između ostalog, zaključuje da u njegovom tekstu „Narkomani i alkoholičari novinarstva“ iz 2019. godine preteže odbrana javnog prava na kritiku medija TV N1 i povezanih novinara, te da njegov primarni smisao nije njihovo vređanje.
Uz to, Ćosić i Drašković su se u žalbi odlučili na, u advokatskoj etici skandalozan potez, a to je da izvrše falsifikaciju člana 16 važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima i ne citirajući ga, poture sudskom veću Višeg suda njegovo izvrnuto značenje kako bi izveli zaključak da se u tom članu zakona govori o tome da javni interes u oblasti javnog informisanja može ostvariti isključivo država. To je, drugim rečima, trebalo da ubedi sudsko veće da nijedan medij ili novinar koga ne finansira država ne može imati nikakve veze sa ostvarivanjem javnog interesa, pa samim tim i da kritika takvih medija i novinara nije u javnom interesu, što je ordinarna glupost.
Ovo je utoliko zaprepašćujuće jer su upravo tzv. nezavisni novinari, u koje sebe ubraja i Jugoslav Ćosić, poznati po tome da sve što rade, koliko god to probijalo granice novinarske etike, vole da podvedu pod argument javnog interesa i na taj način obilato zloupotrebljavaju taj pojam.
Prvostepeni sudski postupak, koji je trajao više od tri godine i koji je prošao ispod radara javnosti, obeležili su brojni ispadi Ćosića i Draškovića, koji, po sopstvenom priznanju, nisu očekivali da on toliko potraje. Pored brojnih neistina koje je izgovarao pod zakletvom, bivši direktor TV N1 je tokom postupka pokazao da raspolaže ne samo upitnim novinarskim znanjem, već da nema naročitog znanja ni o struci u kojoj je diplomirao, pa se tako, primera radi, našao začuđen što mora da preda sudiji ličnu kartu pre svedočenja ili što ima prava da ispituje svedoka odbrane.
Foto: Printscreen
Ćosić je u svojstvu privatnog tužioca na ročišta dolazio vidno nervozan, rasejan, dekoncentrisan i neraspoložen. Bio je nekoliko puta opomenut od sudije jer je navodio reči kojih nema u Kaićevom tekstu, baš kao i njegov branilac Drašković koji je opominjan jer je Ćosiću tokom Kaićevog ispitivanja suflirao šta je najbolje da odgovori, iako je tako nešto strogo zabranjeno kada je ispitanik pod zakletvom da govori istinu. Ostaće, nažalost, nezabeležena tužiočeva intelektualistička bravura da su nacionalizmi u svetu nastali iz nacizma ili da ne može biti alkoholičar jer se od alkoholizma nikada nije lečio.
Kaića, koji je u međuvremenu postao i specijalni savetnik ministra u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, obojica su tokom čitavog trajanja procesa omalovažavali, dovodeći u pitanje čak i njegovo formalno obrazovanje na dva fakulteta i znanje iz oblasti teorijske psihoanalize, dok su za njegovo zanimanje analitičara medija tvrdili da ne postoji. Ćosić je Kaića do te mere demonizovao da ga je u sudnici proglasio najvećim nečovekom kojeg je u karijeri susreo i optužio ga da je svojim tekstovima i javnim nastupima doprineo da ostane bez posla na TV N1 2021. godine, kao i tome da sa teškoćom pronađe novi posao.
Svedok odbrane i narodni poslanik Vladimir Đukanović potvrdio je na poslednjem održanom ročištu da je uoči gostovanja u emisiji „Pressing“ 10. septembra 2019. na TV N1 uveden u kabinet njenog tadašnjeg direktora i voditelja Jugoslava Ćosića u kojem se osećao miris viskija i da je tu informaciju preneo Kaiću, kao i mnogim drugima.
