U Srbiji se godišnje u proseku prijavio oko 800 bolelih od lajmske bolesti u svim starostnim kategorijama. Ključno pitanje je kako se zaštiti od krpellja i kako na vreme prepoznati simptome koji mogu ukazati na zarazu koju oni prenose.
Doktorka Snežana Tomanović sa Instituta za medicinska istraživanja kaže da podatak da je skoro trećina krpelja zaražena ne treba posebno da nas zabrine.
- To je nešto što je poznato već duži niz godina, to je između 20 i 30 odsto u zavisnosti od sezone i u zavisnosti od regiona. Ova godina se ni po čemu specijalno ne izdvaja - kaže Tomanović za Pink.
Foto: TV Pink Printscreen
Ona je istakla da nije svaki soj ništo specijalno i odmag da kažem da nije svaki soji tih bakterija koji izrokuju lajmsku bolest podjednako infektivan.
- Takođe, neće ni svaki ubod svakog zaraženog krpellja da dovede do lajmske bolesti, tako da nije to baš do te mere alarmantno - dodala je sagovornica Punka.
Ona je rekla da ubod krpelja nije intervencija koja zahteva neophodnu lekarsku negu.
- Možemo da pokušamo da krpellja uklonimo sami, to uz pomoć pincete, isklюčivo mehanićki, bez upotrebe hemijskih sredstava. Međutim, ukoliko nismo sigurni u to, možemo da otići kod lekara da oni to urade. Ono što je takođe bitno jeste da mesto uboda pratimo u nekih narednih mesec dana, ukoliko se pojave bilo kakvi simptomi treba se javiti lekaru - objasnila je Tomanović.
Prema njenim rečima, na mestu uboda se javlja crvenilo, a pomoć lekara treba potražiti u slučaju bilo kakvih simptoma sličnih gripu mesec dana od uboda, poput temperature, malaksalosti, bolova u mišićima...
Foto: TV Pink Printscreen
Odluku o upotrebi antibiotika donosi lekar, a ne pacijent na svoju ruku.
- Jesen je poznata kao vrhunac aktivnosti krpelja, ali se poslednjih godina javlja produžetak aktivnosti više ka zimi. Ako je vreme toplo i vlažno - napomenila je Tomanović.
Kada je reč o zaštiti, preporučila je odeću dugih rukava i nogavica i nanošenje repelenata.
Autor:
