Lažni oglasi i internet prevare sve su učestaliji, a društvene mreže poslužile su kao platforma koja omogućava kontakt između prevaranata i potencijalnih žrtava, jer ne postoji zvanična registracija profila na društvenim mrežama. Iz Efektive upozoravaju da internet prevaranti najčešće traže da im se novac uplati unapred. Takođe dodaju i da postoje načini na kojima im se može ući u trag.
- Obično imaju neke slovne greške, obično se pozivaju na neku kompaniju koja ima neki ugled, recimo imali smo da se pozivaju na neku banku ili poštu itd. Ali tu se razlikuje link koji vodi ka sajtu prevaranata. Zapravo on nema onaj domen koji govori da je to neka državna institucija ili banka. Ima neki domen koji je sličan ali se vidi da je dugačiji. Ima puno slovnih grešaka, ali u svakom kontaktu sa građanima se traži novac - rekao je Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva. Kazne za onlajn prevare kreću se od 100 hiljada pa do čak milion i po dinara kažu advokati, a nadzor, kako dodaju, obavljaju resorno ministarstvo, kao i nadležna inspekcija. Obmanuti građani mogu pokrenuti privatnu tužbu i krivičnu prijavu i zahtevati da im se novac vrati u punom iznosu.
- Mi prema sadašnjim zakonima o elektronskoj trgovini nemamo obavezu prodavaca na internetu, ne svih, ali nekih, da oni nadoknade tu štetu. Moramo razlikovati nekoliko situacija, pre svega da li su prodavci koja su fizička ili pravna lica. Pravna lica imaju obavezu da vrate novac u roku od 14 dana, dok fizička lica to nemaju. S druge strane, pravna lica registruju svoje domene, svoje aktivnosti vežu za fizička lica, pa izbegavaju obavezu vraćanja novca - Nemanja Stefanović, advokat. Avokati kažu da je u slučaju prevare neophodno odmah obavestiti policiju jer je u tom slučaju najveća šansa da građani povrate novac.
Autor:
