Za predstojeće božićne praznike očekuju nas prolećne temperature. Za Božić, kao i za Badnje več najavljeno je skoro neverovatnih 17 stepeni.
Mnogim građanima vremenske promene ne prijaju, muči ih glavobolja i osećaju se umorno, posebno oni koji imaju zdravstvene probleme. Ima i onih kojima temperaturne oscilacije ne predstavljaju problem.
Meteorolog Nedeljko Todorović napominje da ovo nije prvi put da su u januaru visoke temperature.
- Pre dve godine 7. januara je bilo 19 stepeni. Dešava se da u najhladnijem mesecu imamo periode toplog i hladnog vremena. Janur 2017. je bio hladan i temperatura nije prelazila osam stepeni. Ako pogledamo period od 10 godina, samo u jednoj ili dve godine temepratura ne pređe u jednoim danu 15 stepeni – rekao je Todorović.
On je dodao da se posmatrno kroz duži period uočava da određena povoljivost.
- Primećeno je da na svake četiri godine u Srbiji bude toplija zima, a najhladnija zima je na svakih 22 ili 23 godine. To je okvirno, i uvek su moguća odstupanja – rekao je Todorović.
Foto: Printscreen
Prema njegovim rečima, neće biti zime u narednih desetak – 15 dana.
- Najtopliji period biće između 6. i 9. januara što se obično i ponavlja analiza kada se pogleda analiza podataka u poslednjih 10-ak godina. Možda neki izgledi za kratkotrajni sneg između 20. i 25. januara – rekao je Todorović.
On je dodao da ne postoji stroga zakonitost, ali da je vrerovatnoća 60 odsto da posle tople zime bude hladno leto.
Milena Srdić Lehotski kardiolog Kliničkog centra Srbije ukazuje da je još od vremena Hipokrata primećeno da se neka oboljenja češće javljaju uz vremenske promene.
Srdić Lehotski je istakla da je ljudski organizam deo prirode, sastavljen najvećim delom od vode, zbog čega reaguje na sve atmosferske promene, od punog meseca do promene vremena.
- Najbitnije su oscilacije koje se mogu desiti u krvnom pritisku. Kada su napolju veoma visoke temperature, šire se krvni sudovi, pritisak pada, srce nam kuca brže da bi obezbedilo cirkulaciju u celom ogranizmu, a to može dovesti do bržeg kucanja srca i proizvesti neke bolove u grudima, tahikardije koje kod hroničnih bolesnika mogu biti ozbiljni i zahtevati posetu lekaru. Sa druge strane kada je mnogo hladno, naši krvni sudovi se skupljaju i reaguju tako da sačuvaju toploti i samim tim se povećava pritisak koji sa sobom može nosti šlogove i infarke – navela je Srdić Lehotski.
Prema njenim rečima, toplo vreme pogodiuje i širenju virusnih i bakterijskih infekcija.
Ona je istakla da je lepo vreme bolje provesti u šetnji, nego u zatvorenom prostoru.
Marko Vujić politikolog kaže da su sve nacionalne politike klimtskih promena koncipirane na tezi da je čovek glavni uzročnik klimatskih promena.
- Klimatske promene su politička, čak i politizovana priča. To je prostor za potkusurivanje velikih sila.Izlazak Donalda Trampa iz klimatskog sporazuma je najamnje vezan samu ekologiju i brigu o planete, to je bio politički potez. Na taj način je izbegao otpuštanja tokom predizborne kampanje - ocenio je Vujić.
