Renovirani i moderno opremljeni Muzej savremene umetnosti ponovo je otvoren za javnost 20. oktobra prošle godine nakon nakon pauze koja je potrajala čitavu deceniju.

Nakarada veliku želju ljudi da iznova uđu u Muzej savremene umetnosti vidi kao sociološki fenomen koji nije često zabeležen u našem društvu.

- Nešto više od 62.000 ljudi posetilo je naš muzej u dva meseca posle njegovog ponovnog otvaranja i taj broj raste rapidno. Škole organizovano dovode đake u muzej i mi smo aktivirali vikendom Dečiji i Omladinski klub. Roditelji tih klinaca i omladinaca su prezadovoljni zbog sadržajnog vremena koje njihova deca provode u muzeju. Jednostavno ne jenjava želja publike da vide šta se dešava u Muzeju savremene umetnosti - kazao je Nakarada.

Prema njegovim rečima, ambicija svih koji rade u muzeju je prevashodno izgradnja nove publike.

- Ljudi su većinski došli i dolaze jer su radoznali. Zzele da vide arhitekturu, da se raspitaju šta se dešava u novoj zgradi koja je tu napravljena.... Nama sledi velika bitka za povratak publike. Za ovih deset godina smo skoro izgubili publiku koja je razumela šta je savremena umetnost i šta se dešava u muzeju. Mi moramo da gradimo novu publiku koja razume i želi da vidi savremenu umetnost - kazao je Nakarada.

Preseljenja postavki muzeja iz Narodne banke Srbije u muzej, kako kaže Nakarada, predstavlja prioritetan zadatak u 2018. godini.

- Artefakti mogu da se razbole i zbog toga će nam trebati najmanje osam meseci da vratimo umetnine iz trezora Narodne banke u našu novi zgradu. Publika nema ideju o tome da slike mogu da se razbole...moramo da pogledamo da li postoje neke bolesne slike, grafike, skulpture i da ih izlečimo. Sve te artefakte vraćamo u novu zgradu koja je dezinfikovana i urađena prema svim muzejskim standardima - kaže Nakarada.

On napominje da je to veliki posao za kustose jer nikada nije napravljena revizija svih dela od osnivanja muzeja.

- Ovo je idealan trenutak da tako nešto uradimo...Zakon nam nalaže da radimo reviziju artefakata na svakih deset godina...Nemm pojma zašto moji prethodnici nisu to radili - kaže Nakarada.

Među ambicijama za naredni period u muzeju je i stvaranje Virtuelne izložbe. - Namera nam je da posetiocima olakšamo uvid u zbirke muzeja. Trudićemo se da svetski poznate umetnike dovedemo u Beograd. Sada imamo zgradu muzeja koja je urađena po najvišim parametrima evropske muzeologije. Beograd je regionalni centar i izložbe slavnih umetnika i treba da budu postavljene baš u našem muzeju - kazao je Nakarada.

Otvaranju Muzeja savremene umetnosti, prošle godine, prisustvovalo je 42 direktora iz različitih institucija kulture iz regiona.

Nakarada ističe da su tada svi zajedno razgovarali o budućoj saradnji. - Važna su nam iskustva muzeja iz zemalja koje su već članice Evropske Unije. Treba nam ideja kako da koristimo fondove EU u regionalnim projektima. MSU baštini najbolje kolekcije nekadašnjih jugoslovenskih republika i naše kolege iz regiona žele da deo naših postavki izlažu u njihovim muzejima. Nama je stalo da naši kustosi učestvuju regionalnim programima koji se ostvaruju i koji će se ostvarivati. Regionalna saradnja već postoji. Razgovarali smo sa kolegama iz Ljubljane i Zagreba da pomognemo oko otvaranja Muzeja savremene umetnbosti u Sarajevu - kazao je Nakarada.

Za njega nema dileme da će MSU biti mesto gde je moguće videti dela nekih od aktuelnih street umetnika poput TKV čiji su grafati poznati širom sveta. - Muzej pre svega baštini umetnička dela i prepustićemo kustosima koji prate scenu odluku o artefaktima koje ćemo izlagati kod nas. Ukoliko kustosi budu želeli da se izložba street umetnika napravi MSU će biti otvoren za takav sadržaj. U isto vreme moramo da vodimo računa da je MSU ozbiljna institucija u kojoj postoje pravila igre koja se poštuju - kazao je Nakarada.

Pročitajte još: USKORO RIGOROZAN ZAKON: mlađima od 21 godine biće zabranjeno pušenje