Na ostavinsku raspravu bi trebalo da se pozovu svi poznati naslednici. Međutim, ukoliko se desi da naslednici prećute postojanje nekog drugog naslednika koji ne bude pozvan na ostavinsku raspravu on i tada ima pravo na nasleđe, ali ga mora ostavriti u parničnom postupku.
Advokat Ksenija Majkić je objasnila da je matičar iz mesta gde je preminuli živeo je dužan da dostavi sudu izvod iz matične knjige umrlih, a sud dodeljuje predmet javnom beležniku i on ima rok od 30 dana da sačini smrtovnicu koji sadrži sve podatke o preminulom.
Foto: TV Pink Printscreen
- Javni beležnici vraćaju predmet sudu, pa u zavisnosti da li ima naslednika i imovine slučaj se nastavlja pred javnim beležnikom dalje - navodi Majkić.
Kako je navela, dešava se da se ne prijave svi naslednici, ali da se pojavi nakanadno pronađena imovina.
Foto: TV Pink Printscreen
- Kod naknadno pronađene imovine ne možete voditi novi postupak, ali kada se pojavi novi naslednik ide se u parnicu - objasnila je Majkić i dodala da najviše problema ima kod testamenata:
Zavisi i od vrste zaveštanja. Kod nas se najviše u praksi primenju pisana zaveštanja pre svedocima, ali postoje i usmena zaveštanja. Teret dokazivanja verodostojnosti je na onome ko je osporava. Može se pojaviti i više testamenata...može se menjati. Testament kasnijeg datuma, ima veću pravnu snagu.
Autor:
