Upitan šta je bilo loše u toj godini, bez dvoumljenja kaže - vršnjačko nasilje, te dodaje da bi voleo da ga nema.

- Informatika, sistemski zakoni i dualno obrazovanje su nova paradigma u školama. Iz sistemskih zakona se vidi da se menja sistem učenja i rada u Srbiji. Iz njih proizilazi sve ono što će činiti bitnu i vidljivu reformu 2018. godine - rekao je Šarčević za Tanjug.

Pojašnjava da je uvođenje informatike u peti razred osnovne škole kao obaveznog predmeta, kao i činjenica da deca od najranijeg uzrasta počinju da uče programiranje, postalo pravi hit u Srbiji, ali da je tako i u Evropi.

Prosvetni zakoni koji su usvojeni, pojašnjava, omogućili su da se radi nacionalni okvir kurikuluma, da se radi program nacionalne mature, da se uvodi međunarodna matura, obavi kompletna reforma gimnazija, što će, inače, početi 1. septembra 2018. godine.

U negativnom kontekstu godinu je obeležilo vršnjačko nasilje u školama, kaže ministar i dodaje da to neće moći da zaboraviti i da bi voleo da se to nije dešavalo.

- To će se sigurno dešavati i dalje, ali gledamo da ga bude sve manje. Nasilje je prisutno u celom društvu, ne samo u školama - primećuje.

Ministar kaže i da je zanimljiv odnos dela javnosti koja nema svest o tome da u rešavanje vršnjačkog nasilja treba svi da se uključe.

- Ako se nasilje desi na ulici uvek se apostrofira škola, kao da je škola jedina odgovorna. Naprotiv, ja mislim da je porodica mnogo odgovornija - kaže ministar.

Dodaje da je u rešavanju problema sada težište na međuministarskom timu koji je sastavljen od ljudi iz sedam ministarstava.

Tim će se, pojašnjava, baviti preventivom, onim što se može hitno rešavati, srednjoročno i dugoročno. - Srednjeročna rešenja su razne vrste obuke, dok je dugoročno rešenje i sistemsko, a to je rad škola u jednoj smeni - zaključio je ministar.

Pročitajte još: Mali: I u 2018. znacajni infrastrukturni projekti u prestonici