-Roditelji se dele u dve kategorije, u jednoj su oni koji smatraju da decu ne treba lagati i pričati o Deda Mrazu i oni koji veruju da bi trebalo verovati i da je to zapravo lepota detinjstva. Ono što je u tome lepo, jeste taj trenutak, kada verujemo da su čuda moguća, da postoji magija, čarolija. Momenat isčekivanja poklona ispod jelke. Verovanje da se dogodilo čudo. To nam je svima potrebno. Važno je čuvati kult verovanja. Najmlađi čak iako vide Deda Mraza na svakom ćošku i dalje veruju da postoji „onaj jedan“ koji će doći u toku novogodišnje noći i ostaviti poklone, rekla je za PInk - Brankica Šaljić Milenković, psiholog i psihoterapeut.

Kada su pokloni u pitanju treba biti kreativan ali i oprezan.

- Mora da postoji granica. Roditelji svakako žele da priušte svojoj deci sve najbolje. Posebno kada dodju novogodšnji praznici, bez obzira da li su bila dobra ili nisu. Prosto žele da obraduju svoju decu, ali uvek moramo staviti akcenat na to da moraju da postoje granice. Ne sme da se preteruje. Deca u tom slučaju brzo izgube interesovanje za igračke. Kada su mali i ukoliko imaju puno igračaka često se ne igraju ni sa jednom, dok ukoliko imaju jednu ili dve znaju da im se posvete Kako odabrati pravi - objasnija je Gordana Plemić, direktor Udruženja „Roditelj.

Ona je dodala i to da su igračke iz filmskih serijala, igračke popularnih junaka, izuzetno skupe, a to svako dete želi da ima. Da smo danas napravili celu priču oko toga da ono što je popularno, u trendu, što je hit, a to se jednostavno mora posedovati.

Brankica Šaljić Milenković je objasnila da danas svi puno radimo, da smo slabo kod kuće i da onda imamo osećaj da bi trebalo svoje odsustvo da nadoknadimo, pa kupujemo poklone i iz tog razloga. Nažalost, to se nije pokazalo  kao najbolji način.

- Ono što poklanjamo deci treba najpre da bude kontrolisano, adekvatno uzrastu, treba da brinemo kako će to koristiti. Mislim da sve počinje od filozofije sa kojom uopšte ulazimo u roditeljstvo, koje je naše uverenje o vaspitanju, tako da se kasnije i ponašamo u skladu sa tim uverenjem - rekla je Milenković.

Međutim, pored toga što želimo da obradujemo svoju decu, moramo da vodimo računa i o njihovoj bezbednosti.

- Igračke pre svega moraju da budu prilagođene uzrastu deteta. Velika većina roditelja bira igračke prema sebi, a ne prema potrebama deteta. Jako je bitno i da ne budu trendi igračke, ono što je sada moderno, jer će dete da se igra 15 minuta i ostaviće je. Igračke je najbitnije kupovati prema uzrastu, da ako je dete, na primer, od godinu dana, da igračke budu plišane, mekane, raznih boja, oblika, nešto što dete može da hvata, da ima stimulativni momenat, socijalni, da uči da deli, da istražuje ali da bude bezbedna. Od tri do pet godina može neki automobil, lutka, a ako je dete veće postoji još niz drugih igračaka. Ali najbitnije je da budu sigurne za dete - rekla je Dr Olivera Todorović, pedijatar u Domu Zdravlja Palilula.

Neke igračke mogu izazvati alergijske reakcije a neke čak sadrže i nedozvoljene koncentracije olova, pa bi roditelji trebalo da budu oprezni i po tom osnovu.

- Roditeljstvo nije bilo lako ni u jednom vremenu, niti vas neko uči da budete roditelj. Dobijete dete i vi morate da učite zajedno sa njim, rastete sa njima,  i tako svako od nas. Danas imamo jako puno izazova koji su nam se nekako nametnuli sa celom ovom pričom sa celim ovim rastom tehnologije kod nas. Savetujem roditeljima da pričaju sa svojom decom, da ih slušaju, posmatraju, da ne moraju da im ispune baš svaku želju. Najbitnije je da imamo meru u svemu što biramo za našu decu i da i njih učimo tome- rekla je Milenković.