Mlad i zdrav mozak se često povezuje sa osobama koje imaju dobro pamćenje. Međutim, proces pamćenja je znatno otežan kako starimo, te nam je ponekad teško da se prisetimo nečijeg lika, imena, datuma rođenja, pa čak i nekih svakodnevnih stvari poput toga šta smo jeli tog dana. To se dešava zahvaljujući starenju naših moždanih ćelija koje tom prilikom gube svoja svojstva.
Neurolog dr Aleksandra Pavlović ističe za Pink da postoje ljudi koji imaju dosta godina, ali dobro "funkcionišu" i fizički i mentalno, dok često možemo sresti i sredovečne ljude koji imaju problema sa pamćenjem i slično.
Foto: TV Pink Printscreen
- Starenje mozga je neminovno, ali je individualno. Neki stare brže, neki sporije. Ne možemo da kažemo koji su to geni. Međutim, postoje faktori u životu koji mogu biti zaslužni sa uspešno starenje. Mi znamo faktore sa više ili manje dokaza. Imamo eksperimentalne modele. Neke stvari, parametri, i događaji negativno ili pozitivno utiču na starenje mozga. Učenje, čitanje, ishrana, socijalni život, sve to utiče... - navela je ona.
Kognitivni treninzi su delotvorni, kao štpo su čitanje, pisanje, govor, rešavanje zadataka, rekla je nourološkinja.
Foto: TV Pink Printscreen
- Likovni umetnici i muzičari razvijaju delove mozga važne za starenje. Sve što doživljavamo tokom života je kognitivna rezerva. Važno je koliko je mozak veliki, mi imamo tu moždanu rezervu, odnosno kognitivna rezerva, i to može da opredeli kako žemo da funkcionišemo u starosti - dodala je Pavlović.
Autor:
