ŽENA JE BILA ISPOD RUŠEVINA, ALI KADA SMO STIGLI DO NJE....Ispovest mladih srpskih heroja koji su RIZIKOVALI SVOJE ŽIVOTE spasavajući ljude u Turskoj: Očaj i tuga u očima ljude se ne mogu prepričati

Oni su volonterski otišli u Tursku da pomognu u spasavnju života ljudi koji su bili zarobljeni u ruševinama nastalim usled zemljotresa.

Vesna Aleksić (26) kaže da su za odlazak iskoristili sve resurse na kojima su radili tri godine.

- Javili smo se turskoj ambasadi i čim smo dobili zeleno svetlo od njih, otišli smo u Tursku. Polazak je bio organizovan već dan kasnije. U tom momentu nije bilo straha, osećala sam samo potrebu da odem i da pomognem ljudima. Nije bilo prostora za strah, to je bila naša dužost. Obučavali smo se za takve stvari, ovo je bila idealna prilika da pokažemo šta znamo - ispričala je buduća doktorka gostujući u Novom vikend jutru kod Jovane Jeremić.

Ona je istakla da je ovaj tim od ostalih izdvajalo to što su bili obučeni i za potragu, ali i za pružanje medicinske pomoći.

- Bili smo mali tim, bilo nas je sedmoro. Turski tim nam je rekao da bi mnogo lakše uspeli da rade da im je još pet ovakvih Srba - ukazala je Aleksić i dodala da fotogafije i snimci ne mogu da pokažu verodostojno koliko je situacija bila loša:

Sva čula su bila uključena, ne samo ono što vidim...Mirisi koje smo osećali, tuga u očima ljudi, koji su izgubili apsolutno sve...Grad je zanemeo od tuge. Noću je bilo jako hladno, debeo minus. Imali smo situaciju sa jednom devojčicom (7) koja je sa majkom došla u naš kamp, bila je u lošem stanju, blizu stanja sepse, jer je i pre zemljotresa imala infekciju. Pružili smo adekvatnu terapiju i uspeli smo da se izborimo da je hospitalizijemo

Kako je dodala, kada se pojavi informacija da ima živih ispod ruševina svi se okupe i iščekuju sa nadom da vide o kome je reč.

Spiridon Efaoplomatas (22) kaže da je situacija na terenu bila jako loša, a tokom transporta nam se zagubila oprema.

- Rekli smo da ćemo pružiti maksimalnu pomoć, uprkos tome što nemamo opremu. Odmah smo išli na teren, spojili smo se sa turskom spasilačkom ekipom koja nam je ustupila opremu i počeli smo da tragamo za ljudimo. Situacija je bila strašna, grad više nije postojao. Nije bilo ni jedne zgrade koja je u dobrom stanju - priseća se Efaoplomatas.

On navodi da su i civili tamo bili uključeni u potragu koji nisu imali potrebno znanje.

- Situacija je bila tragična. Ni spasioci nisu mogli dobro da rade svoj posao, jer su ljudi bili tu...Tragali smo za preživelima. U ovom situacijama se i može pronaći neko ko je živ, ali je pitanje da li se može doći do njega - dodao je Efaoplomatas i napomenu:

Imali smo više puta informacije o preživelima. Pokušavali smo da uspostavimo kontakt sa ljudima koji su pod ruševinama - mora biti potpuna tišina, tu su termovizijske kamere. Na početku smo imali informaciju da je dete pod ruševima, ali je bila žena. Ni jedna ekipa nije mogla da pristupi, bilo je jako nebezbedno, postojala je opasnost od urušavanja okolnih zgrada. Samo je naša ekipa ušla, jedan bager je držao celu građevinu. Stigli smo do nje, ali je nažalost poginula. Još je to teže reći ljudima.

Autor: