Tursko tlo u Turskoj se ne smiruje, a stručnjaci kažu da je ta seizmička aktivnost neobično duga, pa i da može da traje i godinu dana. Zemljotrese ne beleži samo ona, posle Turske, sa njima se suočila i Rumunija, zatim Iran, Island, jutros Tadžikistan. Jedno je sigurno, zemljina kora drhti, ušli smo u period kada nas čekaju veći zemljotresi, a to se može dogoditi i Srbiji.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Milovanović kaže za Telegraf.rs da postoje dva zaključka što se još, a kako kaže neobično dugo se trese Turska.
- Sve ove potrese nakon 6. februara mi kategorišemo kao smirivanje tla, što meni i kolegama traje relativno dugo. Izgleda da se radi o jednom vrlo intenzivnom kretanju, podvlačenju na velikom prostoru koji se dešava na relativno malim dubinama, što uzrokuje ovako jake zemljotrese. Dve su mogućnosti - da je to smirivanje tla, što većina nas smatra. Ali, ne treba isključiti da su se opet uznemirili tako veliki prostori, da je jedan deo te ploče, jedan krak, samo malo više kleknuo ili se podvukao u odnosu na drugi, i stvorio jedan veliki mehanički diskontinuitet duž kog je došlo do oslobađanja seizmičke energije. Drugim rečima, može da bude i mi vierujemo da je smirivanje a ne treba isključiti da se radi o jednom vrlo dugoj seizmičkoj pojavi koja nije baš uobičajena. Mnogo je neobična ta duga seizmička aktivnost, što navodi na to da se radi o mnogo intenzivnijem kretanju nego što se do sada događalo - kaže prof. Milovanović.
Prostor na kojem je Srbija, kako kaže, povezali su sa smirivanjem, jer smo u istom geotekstonskom prostoru.
- Drugim rečima, Afrika ide ispod nas, a drugim delom pod Aziju i Evropu. I ta Afrika se pocepala, pa između imamo Anadoliju, imamo te mikro ploče, mnogo je složeno - navodi profesor.
Postoje dva kraka od kojih ovi potresi mogu da dođu do Srbije. Jedan od predisponiranih pravaca, objašnjava prof. Milovanović je od Irana, preko Turske, do Istanbula, zatim preko Kipra, Grčke pa do nas.
- Može da se dogodi ali i ne mora. Duboko verujem da je ovo u Turskoj smirivanje, možda će ih biti još, ali ne iste jačine - zaključuje prof. Milovanović.
Centralna Srbija najugroženija
Seizmolog Ana Mladenović ističe da građani Srbije nemaju razloga za brigu jer i da našu zemlju pogodi zemljotres on ne bi bio jači od 5 jedinica. Prema njenim rečima, po geološkim i seizmološkim istraživanjima, centralni deo Srbije predstavlja najkritičniju tačku.
- Centralni deo Srbije koji obuhvata nekoliko seizmičnih oblasti, sposoban je da generiše u periodu 10 do 15 godina jedan zemljotres koji ima magnitudu oko 5 ili nešto više od 5. To je recimo zemljotres kakav je bio u Kraljevu 2010. godine i u Mionici 1998/99. godine. Dakle, to su zemljotresi koje mi možemo da osetimo pogotovo u epicentralnoj oblasti ali koji ne mogu da nanesu neku preveliku štetu. Eventualno mogu da vam popadaju neke stvari sa polica, da se ošteti malter koji nije dobar na kući, ili možda neki pregradni zidovi. Međutim, ne očekuje se nikakvo rušenje objekata u slučaju tih zemljotresa - ističe Mladenovićeva.
Ukazuje da u Rumuniji postoji još jedna seizmična oblast koja je čak jača, aktivnija od ove koja se aktivirala prošle nedelje i ta oblast se nalazi blizu Bukurešta.
- Kad bi se tu dogodio neki jači zemljotres, to bismo mi isto mogli da osetimo. On bi mogao da ima magnitudu do 6. U Srbiji bi se osetio, ljudi bi osetili podrhtavanje tla, ali ne bi mogao nikakvu štetu da napravi - objašnjava ona.
Govoreći o zemljotresu u Turskoj navodi da je za njega bio neophodan samo mali dotok seizmičke energije da bi se to žarište pokrenulo. Objašnjava da će se tlo u Turskoj tresti u narednih godinu dana, ali da će udari biti slabiji.
- Ovi zemljotresi u Turskoj su naknadni udari onog koji je bio 6. februara i koji je imao relativno veliku magnitudu čak i za to područje, tako da je sad potpuno očekivano da se narednih meseci dešavaju ti naknadni udari koji mogu da dostignu magnitudu i oko 6 i više od toga, samo što će ti zemljotresi sad biti ređi. Češće će se dešavati oni slabiji, a sve ređe ovako jaki - zaključila je Mladenovićeva.
