Mnogi bi, kao u filmovima, da urne prospu tamo gde se upokojeni član porodice najlepše osećao ili da ih drže u kući, ali u našoj zemlji zbog toga mogu biti kažnjeni i sa 50.000 dinara
U Srbiji se na svake četiri sahrane obavi jedna kremacija. Tako godišnje biva kremirano 3.000 pokojnika, a neretko se dešava da članovi porodice požele da prospu pepeo na nekom omiljenom mestu osobe koja više nije među nama ili da ga drže na počasnom mestu u svom domu.
U mnogim zemljama je to dozvoljeno, a slične scene se viđaju i u filmovima, što verovatno kod pojedinaca budi neku posebnu emociju pa se na društvenim mrežama u poslednje vreme vodi polemika o tome šta je kod nas dozvoljeno, šta ne i da li bi ipak na neki način mogli da ostvare svoje ideje ili poslednju želju umrlog.
U Srbiji se nakon kremacije tačno zna šta se radi s pepelom pokojnika, odnosno postoje samo dve opcije, objašnjavaju za Kurir iz JKP "Pogrebne usluge".
Urne s kremiranim posmrtnim ostacima mogu se smestiti u grobove, grobnice, kasete rozarijuma i kolumbarijuma ili pak mogu da budu rasute u Vrtu sećanja na Novom groblju u Beogradu. Vrt sećanja na Novom groblju inače predstavlja ograđenu i uređenu parkovsku površinu s ružičnjakom gde se rasipa pepeo kremiranih posmrtnih ostataka, pri čemu se imena i prezimena preminulih i godine smrti ispisuju na namenskim memorijalnim stubovima. Pored inicijalnog troška rasipanja kremiranih posmrtnih ostataka u Vrtu sećanja, u ovom slučaju nema dodatnog plaćanja u smislu zakupa i održavanja.
To je, dakle, jedina opcija gde se može prosuti pepeo.
- Dešavalo se da sugrađani povremeno postavljaju pitanja o potencijalnom rasipanju kremiranih posmrtnih ostataka van groblja, a obično se radi o lokacijama za koje su njihovi preminuli srodnici bili emotivno vezani, na primer omiljeno mesto za pecanje - kažu iz JKP "Pogrebne usluge".
Na mrežama pominju da bi pepeo voljenih prosuli i po, na primer, fudbalskom terenu tima za koji je pokojnik bio vezan ili bi urnu čuvali u u kući. Kremacija se inače obavlja u krematorijumu na groblju Lešće, nakon čega se zakazuje polaganje urne.
Mediji s juga Srbije su pisali da je to jedina opcija i onima iz tih krajeva, koji ukoliko treba da kremiraju svoje pokojnike moraju da plate transport posmrtnih ostataka do Beograda, kremaciju, a potom i donošenje urne do Niša, gde postoji deo na groblju gde ona može biti smeštena.
Inače, Zakon o sahranjivanju i grobljima i Odluka o upravljanju grobljima, sahranjivanju i pogrebnoj delatnosti na teritoriji Grada Beograda kaže da kremirani posmrtni ostaci preminulih ne smeju ni privremeno da se ustupe članovima porodice, odnosno srodnicima ili drugim osobama, osim kada pruže dokaz da imaju obezbeđeno grobno mesto na drugoj lokaciji.
Pepeo čuvenog glumca prosut u reku Bistricu
Slavni jugoslovenski glumac Bekim Fehmiu izvršio je samoubistvo u junu 2010, a želja mu je bila da bude kremiran i da njegov pepeo bude prosut u reci Bistrica na Kosovu i Metohiji. Tu želju je, kako je u jednom od intervjua ispričala supruga Branka Petrić, ispunio njegov sin Uliks. Ona je potvrdila da je njegov pepeo prosut u reku uz koju je odrastao, iako je "zbog administrativnih procedura to bila praktično nemoguća misija", ali da je njihov sin to ipak uradio.
U kaznenim odredbama tog zakona predviđene su novčane kazne za pokopavanje posmrtnih ostataka van groblja koje je u upotrebi, i to od 10.000 do 1.000.000 dinara za organizacije, odnosno od 1.000 do 50.000 za građane.
Autor:
