Priča o mladom čoveku koji je u osetljivom mladalačkom uzrastu, tražeći potvrdu sopstvenih vrednosti, sigurnost i osećaj pripadnosti, zalutao u huliganski svet navijačkih grupa.
- Moj put lutanja je krenuo od osnovne škole. Od nekih mojih spoznaja i razočarenja. Na primer, ja sam mnogo voleo da igram fudbal, a roditelji nisu imali novca i vremena da me "guraju". ja sam se nekako borio sam. Ali, jednostavno, spoznao sam da iz očiju deteta da vidim da druga deca koja imaju podršku roditelja, i novca, uspevaju. Ja sma onda pitao Boga: "Bože, da li ti više voliš ovu decu, koja imaju više para i podršku roditelja, a sa druge strane, nas bez novca ne?" Ja na to pitanje tada nisam dobio podgovor, i tada kreće moje razočarenje u sport, fudbal... - rekao je Marko Živković.
Tada se, kako kaže, sa terena, 1999. godine, prebacio na tribine.
- Tu sam osetio neko jedinstvo. Osetio sam neko prihvatanje svega, mene... I da ja pripadam toj grupi ljudi. Taj moj prvi odlazak na sever, mogu da kažem da sam se zaljubio u celu atmosferu, jedinstvenost navijačke grupe, i tako je sve krenulo - objasnio je Živković.
Foto: Deca neba oca nebeskog
Marakana i Zvezda su mi od tog trenutka bile sve, dodao je on.
- Počeo sam sve redovnije da idem na tribine. Uvek sam imao u sebi osećaj da sam odbačen i napušten, neshvaćen... Prijala mi je samoća, i kada imam te porive, uvek sam voleo da se osamim. I kao dete sam razgovarao sa Bogom, i te odgovore nisam dobijao. Ja sam bio fantastičan golman i sportista, i kada sam tim dečijim očima video kako funkcionišu stvari, da decu guraju roditelji... To je bilo vreme rata. Jedno nestabilno vreme. Moji roditelji nisu ni znali kada ja imam utakmice, kada treniram, i super mi je bilo jer sam se probijao sam, ali da, onda ide razočarenje - dodao je Marko.
Kako je istakao, najviše ga je oduševilo jedinstvo navijača koji pevaju u glas i deluju kao istimišljenici oko jedne jedine ideje, a to je bila Zvezda.
- Meni je Zvezda bila sve. Ne mogu to rečima da opišem, ne može to lako. Kreneš sam, pa onda krećeš da upoznaješ druge ljude koji su možda isto razočarani u život, ljude koji nemaju podršku, i onda krećete da se družite. Onda kreće druženje sa manjom grupom, pa te upoznaju tamo, sve ide spontano. Pripadnost navijačkim grupama nije lak, ne ulazi svako u navijačke grupe. Moraš da se dokazuješ, to je veliki proces koji traje godinama - objasnio je.
Foto: Deca neba oca nebeskog
Živković kaže da tek nakon dokazivanja i ulaska u grupu koja predstavlja živi organizam, počinje onaj najzanimljiviji i najuzbudljiviji deo kada je u pitanju ovaj poziv.
- Poznavao sam i navijače Rada, Partizana... Tu nisu glupi ljudi. Skupe se tako klinci u kraju, njih 30-40 sašiju zastavu i krenu da prave takve probleme, u policiji, u državi... Posle krenu da prave probleme po balkanu, pa Evropa... I tako to sve kreće, da jednostavno to jako pametni i inteligentni ljudi mogu da urade - priča Živković.
Živković je otkrio da je nakon što je stupio u navijačku grupu zaboravio na svoj porodični dom, jer mu je navijanje, kao i pripreme za svaku utakmicu oduzimalo mnogo više vremena, od 90 minuta koliko jedan meč traje.
- Vođa navijača je zamenio mog rođenog oca. Čovek koji se pitao kako ćemo šta, kako ćemo šta da isplaniramo - rekao je on.
On je podsetio na jednu tuču sa navijačima iz Engleske gde se dogodila masovna tuča, a gde se desio i njegov preporod i prosvetljenje, i kako Živković kaže "Spoznaja".
- Deda mi se pojavio, neki svetitelji. Kao da sam ušao u neki svet drugi. Kao da sam bio u bunilu, zagrobnom svetu, i samo mi je dedin tužan glas bio u glavi "Nemoj marko da ga udariš, ubićeš ga". I onaj Englez me gleda, drhti, i ja sam preskočio preko njega, i to je jedna situacija gde sam ja počeo da shvatam da mi to ne treba - objasnio je on.
On se prisetio i njegovog odlaska na Svetu Goru, istakavši da je imao problema sa odlaskom, jer nije mogao da nađe slobodnog mesta. Tada, kada je odbijen za prevoz, sanjao je, priča, crkvu koja gori, i Bogorodicu.
- Čuo sam u snu kako me monah proziva, i pozova da ljubim ikonu Bogorodice. Znao sam da to što je mirotočivo da popijem. I tu se završio san, ja ostao u šoku, i zove me sveštenik da mi kaže da je jedan otkazao, i da sada ima mesta za mene - ispričao je on.
Autor:
