Njegov otac umro je 1995. godine, pa je sa majkom i bratom 1999. godine zbog situacije u zemlji s Kosova došao u Beograd, gde je završio Visoku školu elektrotehnike, a potom se zaposlio u banci.

Ivan je već četiri meseca na dijalizi jer nijedan njegov bubreg ne radi. Do avgusta prošle godine je vodio sasvim normalan život, a onda nakon rutinskog lekarskog počinje negova bitka za život.

Ivan je zbog konstantnog umora, koji je pripisivao poslu, potražio pomoć lekara na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

- Od proleća prošle godine pa sve do leta osećao sam ogroman umor. Mislio sam da mi treba odmor i odlučio sam da odem na letovanje. Međutim, nešto me je teralo da posetim lekara, koji me je uputio na laboratorijske analize. Doktor mi je rekao: tvoji bubrezi više ne vrše svoju funkciju - priča Ivan Redžić.

Čim su čuli za dijagnozu, majka je rekla da će mu dati bubreg.

- Ista smo krvna grupa, verovali smo da će sve biti u redu, a onda je usledio novi šok.Njoj su dijagnostikovali sličnu bolest, bubrezi joj propuštaju proteine, a mogla je da završi na dijalizi kao i ja - objašnjava Ivan.

Druga opcija za transplantaciju bio njegov brat koji ima 35 godina, ali komisija nije odobrila da on bude donor organa.

Ivanu je u maju ugrađena fistula, kako bi mogao d a ide na dijalizu svaki drugi dan.

- Život mi se potpuno promenio, na bolovanju sam godinu dana, ne krećem se više među ljude, slabije se družim, zatvoren sam između četiri zida i to mi veoma teško pada. Dijalize podnosim teško, ne samo fizički nego i psihički, strašno je kada znate da ako ne odete na dijalizu, možda nećete preživeti – navodi Ivan.

Ukoliko ne dobije bubreg u Srbiji, pokušaće pomoć da dobije u Francuskoj. Za lečenje u Francuskoj mu je potrebno 50.000 evra – taj iznos obuhvata troškove lečenja, hospitalizaciju i transplantaciju.

Svi koji žele da pomognu Ivanu preko Humanitarne fondacije “Budi human“ mogu da pošalju SMS sa sadržajem 409 na 3030, ili da se jave ukoliko su nulta pozitivna krvna grupa i žele da mu poklone bubreg.