Da li ste se ikada zapitali kada je otvorena prva semenkara u Beogradu? To se dogodilo pre više od pola veka, davne 1966. godine u Železniku kada je Husein Ilijazi, rođeni Goranac, odlučio da pokrene ovaj posao, koji je danas na pragu izumiranja.
- Na ovom mestu gde se danas nalazimo, tu smo od 1966. godine. Nismo se nikada selili. U blizini semenkare se nekada nalazio korzo kojim je mnogo naroda šetalo, pa su neretko svraćali da kupe semenke. Naša semenkara je na neki način simbol ovog dela Železnika - priča Sejdefa Ilijazi, ćerka vlasnika koja je preuzela posao.
U ovom ušuškanom lokalu Sejdefa, kojoj u poslu povremeno pomaže brat, sama peče semenke.
- Imamo bele i crne semenke, kao i suncokret, a držimo i kikiriki, leblebije i kokice. Posao ne ide loše, može da se živi od ovoga - objašnjava Sejdefa.
Nekada je skoro svako naselje u Beogradu imalo svoju semenkaru, međutim, danas je situacija totalno drugačija, pa "slane zanimacije" građani uglavnom kupuju u supermarketima, a semenkarnice maltene i da ne postoje.
- Pored mušterija koje žive u blizini i koje dolaze svakodnevno, često nam ljudi dolaze i iz drugih delova grada. Specijalno zbog nas. Dolaze sa Novog Beograda, Mirijeva, Zvezdare i kažu da su naše semenke najbolje na svetu. Imamo stalne mušterije, što iz Železnika, što iz drugih delova grada. Ako mi verujete dolaze nam ljudi i iz drugih gradova, čak iz Kraljeva - ističe Sejdefa.
Roba je uvek vruća, peče se svakodnevno i ne sme da stoji duže od jednog dana.
- Najbolje se prodaju bele semenke. Radimo svaki dan od devet ujutru do devet uveče. Zadovoljna sam kako ide posao, jedna porodica može da živi od ovoga - navodi naša sagovornica.
Ističe da posao ide bolje onim danima kada reprezentacija Srbija igra neku utakmicu ili kada je derbi.
- Vole ljudi uz utakmicu da grickaju semenke. Više posla ima i kada je Liga Šampiona - kaže Sejdefa.
