Samo katalog sa popisom i dokumentima ima 35.000 tomova. Malo je istraživača kojima je rimokatolička crkva otvorila kapije prošlosti. Prva žena sa naših prostora koja je ušla u tajne arhive Svete stolice za TV Pink govori kako je dobila dozvolu, kakvu je proceduru morala da prođe, šta je istraživala, koji je originalna dokumenta imala prilike da lista koju je nagledao, ali i kako izgleda specijalni tajni arhiv otkriće nam doktorka Suzana Rajić, profesorka Filozofskog fakulteta na Katedri za istoriju srpskog naroda u novom veku.

-Ja sam želela da odem i imala sam tu sreću da dobijem potrebne dozvole i da se pojavim tamo u tom redu. Malo je stolova, malo je i mesta. Znači, vi morate da pošaljete svoj CV, naravno da objasnite ko ste, šta ste, odakle ste, šta radite, šta ste po veroispovesti, šta ste do sad napisali, da dobijete preporuke. Naravno, odavde puno je učinio papski nuncije koji je i nadbiskup Stanislav Hočevar. Oni su mi itekako izašli u susret. Moraju da vas preporuče i da zapravo vas upute na pravu adresu. Procedura tamo je ista i za muškarce i za žene. Prvo pitanje je kada dođete u kontakt sa službenicima šta ste po veroispovesti i kad nam oni objašnjavaju šta je potrebno za koji arhiv, svaki segment ima neke svoje propise. Oni naravno nisu tajni, oni su javni, ali morate ih poštovati – kaže Rajićeva.

Ona ističe da je u arhivu mnogo lepo, ali da nema prozora, pa se ne zna da li napolju pada kiša ili sneg, šta se događa.

- Kada uđete unutra to je sve izuzetno luksuzno namešteno, vrlo je komforno za radi, s tim što je istraživačima naravno uvek kratko radno vreme, jer od 9 do 1 vi sa olovkom i sa dokumentom možete mnogo malo da uradite. Sa druge strane usluga je izuzetno brza, ništa vi tu nečekate i niste izloženi nikakvom posebnom nadzoru, kao i u svakom ostalom svetskom arhivu. Znači vi imate neke službenike, ne smete baš da kašljete, naslanjate se ili tako nešto da prilazite. Evidencije o onome što ste tražili, gledali ostaje zauvek trajno u arhivi. Samo nihovim službama možete tražiti da vam nešto kopiraju i oni će vam tu uslugu dobro naplatiti i završiti. Sve što je u bazi podataka da se može koristiti sve možete videti – rekla je profesorka.

Rajićeva dodaje i to da su u arhivu decidni po građi koja nije dostupna i oni su odlučili da se to ne može pogledati, a profesorku je interesovala arhiva o kraljici Nataliji supruzi Milana Obrenovića, majci kralja Aleksandra koja je prešla u katoličku veru.

- Monogo je važno da poznajemo kako vladare, tako i njihove supruge. Interakcija i njihovi odnosi dok su bili u braku i nakon toga ostavili su dalekosežne posledice na istoriju srpskog naroda. Okruženje njihovo, neke naše navike, običaje bilo je vrlo čudno i neuobičajeno za one vreme da majka aktuelnog vladara pravoslavne države promeni veru. To je proračunato uradila posle smrti Milana. Milana je umro 1901. u Beču, znači nakon njegove smrti, a pošto je došla u sukob sa sinom zbog njegove ženidbe kraljicom Dragom. Ona je to uradila, čini se naizgled iz revolta, kada pogledate sve te događaje. Šta je suština tih pisama? Ona je pisala kardinalu, kardinal je obavestio papu kada je ona pristigla u Rim – kaže Rajićeva i dodaje:

- Njena dvorska dama Ruža Orešković obratila se kardinalu, kardinal papi i zakazana je audijencija i ceo obred u tišini, miru. Posebnost tih pisama koje sam ja gledala za mene sada je, dve decenije se bavim ovom porodicom i dinastijom, je vrlo važno je i za poznavanje društva važno je da znamo ko su bili ti ljudi. Obično se govori da je ona upućivana od španske katoličke porodice, zapravo vrbovana, kako bi smo mi u srpskom žargonu rekli, da promeni veru. Ja sam nakon toga nailazila na njena pisma gde ona zaista jeste bila kao bivša vladarka u prilici da komunicira direktno sa papom. To ipak ne može svako, pa čak ni iz onih redova koji su rođeni katolici. I jeste ona odmah posle prelaska u katoličku veru krenula u jednu intezivno humanitarnu akciju da pomaže, da se obraća papi, da traži pomoć za razne katoličke crkve, za pripadnike katoličkog reda.

Rajićeva ističe da je prelazak Natalije u katoličku veru, još više začudio javnost, jer je ona bila vezana za pravoslavnu veru i bilo je poznato njeno rusofilstvo koje je bilo izraženo.

- To se komentarisala vrlo negativno. Tražili su se izgovori uticajima spolja. Mada, ja bih rekla da ti izgovori nisu pretežni, zato što je kraljica, ja sam čitao njena pisma gde je ona deceniju pre toga izražava veliku sumnju u pravoslavlje, odnos prema crkvi govori u pismima svojim bliskim ljudima da je u pravoslavnu crkvu razočarana, uoči i nakon primanja katoličanstva govorila da je to htela odavno da učini – napominje Rajićeva.