Milja Krivokuća iz Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije Ministarstva prosvete kaže da je pored intervencije nadležnih organa u slučajevima vršnjačkog nasilja veoma važna i prevencija.

- Kada govorimo o prevenciji u nju mogu da se uključe i stručne službe, može da pomogne saradnja sa drugim ustanovama, različite radionice, tribine. Usmeravanje dece na druge aktivnosti takođe može mnogo da pomogne kada je reč o vršnjačkom nasilju. Prevencija nije samo direktan rad na nasilju. Školama je takođe teško jer ne postoji ponekad direktna veza sa roditeljima, kaže Krivokuća.

Svetlanka Knežević, psihoterapeut navodi da više faktora utiču na brutalnost dece.

- Više faktora utiču na brutalnost dece. Roditelji ne formiraju savest kod dece. Imamo i eroziju morala, roditelji se više ne stide kada su im deca problematična. Takođe, i deca su razmažena. Treba raditi sa roditeljima. Nesigurna deca su pogodna za žrtve. Kućno vaspitanje je ključ svega, uloga porodice je ključna u prevenciji. lako je naći opravdanja i izgovore ali je potrebnoi revidirati sistem vrednosti pre svega, zaključuje Knežević.

Kada je reč o posledicama sa kojima mogu da se suoče maloletni nasilnici, Aleksandar Radivojević, advokat objašnjava pravne mehanizme.

- Postoji pravni mehanizam kako sprečiti vršnjačno nasilje ali postoje zakonske odrebe koje se odnose na to šta se radi kada do nasilja dođe. Bez obzira što su to deca oni vrše vrlo nasilno krivično delo. Neko ko je punoletan bi za isto delo odgovarao veoma ozbiljno. Roditelji odgovaraju u potpunosti za decu do 14. godine. Posle toga roditelji odgovaraju materijalno. Deci uzrasta od 14 do 16 godine mogu se izreći samo vaspitne mere a ne kazne u krivično-pravnom smislu. Tek deci uzrasta od 16 do 18 godiner mogu se izreći kazne. Međutim, kategorija ovih lica je izuzetno osetljiva jer su deca budućnost države, navodi Radivojević.