Srbija je veoma izložena i podložna prirodnim opasnostima koje su poslednica klimatskih promena. Najranjiviji sektori su poljoprivreda, hidrologija, šumarstvo, kao i zdravlje ljudi.
Nacionalni menadžer projekata FAO Milan Popović kaže da je Projekat jačanja kapaciteta za strateško angažovanje privatnog sektora za klimatsko finansiranje samo jedna od aktivnosti koje država Srbija sprovodi u sklopu kompletnog angažmana u borbi protiv klimatskih promena.
Foto: TV Pink Printscreen
- Srbija je prvenstveno potpisnih nekoliko međunarodnih konvencija i sporazuma koji postavljaju prilično visoke ciljeve. Jedan od njih je Pariski sporazum kojim smo se obavezali da ćemo da 2030. smanjiti emsiju gasova sa efektom staklene bašte za 30 odsto u odnosu na nivo koji smo imali 1990. godine. Naša zemlja je takođe potpisnik Zelene agende o zapadnom Balkanu gde je predviđeno da u narednih 20 godina veliki procenat energetskog miksa dolazi iz obnovljivih izvora. Do 2050. godine 40 odsto energije bi trebalo da dođe iz obnovljivih izvora - istakao je Popović.
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, ističe da su mala i mikro preduzeća čine 98 odsto procenata srpske privrede.
Foto: TV Pink Printscreen
- To je kičma ekonomije, a srpska ekonomija je od 2000. godine pretrepala direktnu štetu od sedam milijardi dolara od klimatskih promena. Ovo je samo poruka da moramo resetovati sve javne politike - od saobraćaja, do proizvodnje, trošenja... To je nužnost. Privatni sektor je havarisan u delu klimatskih promena - do pet godina dve su sušne - istakao je Mitrović.
Kako je dodao, Srbija se brže zagreva od ostatka Evrope i to je alarmantno.
- Moramo da vreme prepoznati koji su to izazovi, posebno po privatne kompanije - naglasio je Mitrović.
Autor:
