"Ima toliko momenata iz te četiri ratne godine koji su apsolutno veličanstveni, vanvremeski i neponovljivi u čitavoj istoriji srpskog naroda, ali ne samo našeg naroda, već i čitave Evrope", poručio je Ristić za Tanjug.

On je dodao da ponos Srbi treba da osećaju zbog toga što pripadaju narodu koji je u oba svetska rata odneo pobedu i bio na pravoj strani, a zahvalnost zbog ogromnih žrtava koje su naši preci dali.

"Ma koliko to nekome prozaično zvučalo, ne bi nas fizički bilo da nije bilo pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu i to je istorijska činjenica", naglasio je Ristić.

On smatra da Prvi svetski rat predstavlja apsolutno najslavnije dane naše vojničke prošlosti.

"To je ta veličanstvena generacija koja se nije ponovila u 20. veku. To je bila generacija ljudi koji su poticali sa sela i imali jasno izraženu svest šta brane, koga brane, zašto brane. To nisu bili profesionalni vojnici to su, mahom, bili seljaci i nešto malo građana, jer je stanovništvo Srbije tada mahom bilo ruralno. Oni su sa puškom u ruci branili ono što je trebalo braniti, a to je sloboda, nezavisnost, svoju zemlju, svoj rodni prag, svoju kuću, svoju porodicu, uz ogromne žrtve koje su bile natčovečanske", istakao je Ristić.

Vreme prolazi i ljudi zaboravljaju, kaže Ristić, i opominje da treba uložiti napor i pamtiti ono što se dogodilo između 1914. i 1918. na bojnim poljima ne samo Kraljevine Srbije, već i na čitavom balkanskom frontu.

Ima toliko momenata iz te četiri ratne godine koji su apsolutno veličanstveni i neponovljivi, kaže Ristić i navodi Cersku i Kolubarsku bitku, slavnu odbranu Beograda, borbe na Solunskom frontu, slavno oslobođenja Srbije za samo 45 dana pod generalom Bojovićem, koji će posle toga dobiti tituju vojvode.

"Toliko tih epizoda ili kockica mozaika su apsolutno veličanstvene i vanvremenske. One su inspiracija i treba da budu inspiracija za nas danas, ne da ratujemo, naprotiv, već da zbog njihovog junaštva i žrtve budemo svesni koliko je važan mir i da napredujemo sada u miru, koji su nam oni doneli na vrhovima svojih bajoneta, slavno unoseći zastavu Srbije u Beograd posle četiri ratne godine", rekao je Ristić.

Ristić objašnjava da se danas obeležava Dan primirja, a da je mir sklopljen 28. juna 1919. u Versaju.

"Dokument kojim se praktično završava svaki rat, a to je mirovni sporazum, ispregovaran je i potpisan više od pola godine kasnije. Bez obzira što je ovo Dan primirja, on za nas simbolički jeste Dan pobede zbog slavne pobede srpske vojske", naglasio je Ristić.

Komentarišući to što se Dan primirja slavi tek od 2012., Ristić je rekao da slavljenje tog praznika nije bilo moguće u Kraljevini Jugoslavije, jer su neki jugoslovenski narodi koji su ušli u tu državu pripadali poraženoj strani, dok je u doba socijalističke Jugoslavije bilo logično da se taj praznik ne obeležava.

"Tek sticanjem nezavisnosti 2006. stekli su se uslovi da Srbija uspostavi Dan primirja kao državni i nacionalni praznik", konstatovao je Ristić.

On je ocenio da Srbi kao narod imaju puno diskontinuiteta, državnih, ideoloških i identitetskih, ali smatra da je potrebno stabilizovati se u identitetskom i obrazovnom smislu, vratiti se činjenicama, kako bi stvorili nit istorijskog i identitetskog kontinuiteta sa slavnim danima koji su prethodili stvaranju Jugoslavije, a to je pre svega Prvi svetski rat.

On ističe da su obrazovni programi posebno važni za negovanje kulture sećanja, a kaže da je posebno ponosan, jer je Muzej žrtava genocida, u saradnji sa Ministarstvom

prosvete, uspeo da se posle 30-tak godina, u okviru školskih ekskurzija, uvrste posete mestima stradanja, vojnim memorijalima iz perioda oba svetska rata, ali i balkanskim i drugim ratovima.

"Sledimo tradiciju razvijenih demokratija da se ne uči samo u učionicama, već da se najbolje uči na mestima gde su se desili istorijski događaji", kaže Ristić.

On kaže da je dogovoreno da Muzej žrtava genocida treba da dobije Memorijalni spomenik Jajinci na odgovorno staranje i upravljanje, budući da Muzej nema svoj prostor i prostor za izložbe, već se te aktivnosti realizuju u tuđim prostorima.

Kako je rekao, za to ima podršku predsednika države, predsednice vlade i i ministarke kulture.

"Praksa u Evropi je da centralne ustanove kulture koje se bave javnom memorijalizacijom žrtava Drugog svetskog rata budu smeštene na najvećem stratištu iz perioda Drugog svetskog rata na teritoriji te zemlje, a u našem slučaju to je spomen područje Jajinci", zaključio je Ristić.