U uvodnom izlaganju na konferenciji "Novi pravosudni zakoni u interesu svih građana - izazovi i rešenja", koju je organizovalo Udrženje sudija i tžilca Srbije, Popović ukazala da je Venecijanska komisija pohvalila Ministarstvo pravde za uložene napore u pripremi pravosudnih zakona, za inkluzivnost i transparentnost tog procesa, i istakla da proces treba da nastavi u istom duhu.

Podsećajući da je Srbija prvi put pohvaljena u oblasti vladavine prava, ministaka je ukazala da su upravo ustavne promene dovele do otvaranja novih poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

Najavila je da će od 23. do 25. novembra u Srbiji boraviti izvestioci Venecijanske komisije koji će održati sastanke na temu javnotužilačkih zakona, a nakon dobijanja njihovog mišljenja započeće javna rasparava, što se očekuje da bude početkom decembra.

Predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) i Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović poručio je da zakonske norme nijednom sudiji i tuziocu neće obezbediti profesionalni integritet, jer se, kako je istakao, integritet razvija i gradi godinama i decenijama, a ne stalnim izmenama zakona.

Država bi, prema rečima Stefanovića, zbog toga trebalo da se fokusira na kontinuirane obuke nosilaca pravosudnih funkcija, da jača Pravosudnu akademiju, kao instituciju koja je stožer obuka sudija, tuzilaca i pomoćnika, kao i na jačanje njihove materijalne nezavisnosti.

"Nažalost pojedini članovi radnih grupa misle da ćemo, na primer, promenom naziva nosilaca javnotuzilačke funkcije preko noći dobiti tužioce od integriteta, a takva očekivanja ne bih dalje komentarisao", rekao je Stefanović.

Što se tiče nacrta seta zakona o sudijama, UST nema puno zamerki, izuzev, kako je rekao, propuštene šanse da se zakonski uredi materijalni položaj sudija, dok je na radne tekstove Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaca, Udruženje uputilo veliki broj pisanih primedbi Ministarstvu pravde.

"Za UST i javno tužilaštvo je najvažnije da se očuvaju i unaprede dostignuti standardi u ovoj oblasti, imajući u vidu da svako reformsko rešenje treba, pre svega, da donese napredak i poboljšanja, a ne da bude korak unazad u odnosu na postojeći sistem", poručio je Viši javni tužilac u Beogradu.

On je učesnicima konferencije predstavio stavove UST koji se odnose na predložena rešenja za nove tužilačke zakone.

Smatra da je pored ostalog potrebno, da se jasno razgraniče nadležnosti između Vrhovnog javnog tužioca i Visokog saveta tužilaca, te da se odluke o postupanju u konkretnim predmetima, uključujući prigovor na obavezno uputstvo, donose unutar javnog tužilaštva, a ne u tužilačkom savetu.

Takođe, prema stavu Stefanovića, bitno je da se očuva operativnost javnih tužilaštava i rešavanje hitnih radnih i organizacionih potreba putem instituta upućivanja javnih tužilaca od strane Vrhovnog javnog tužioca. Upotrebu ovog instituta, kako je naglasio, treba svesti na najneophodniju, zakonom predviđenu meru, uz poštovanje saglasnosti upućenog tužioca, dok se ne steknu uslovi da se to pitanje trajno reši od strane Visokog saveta tužilaca.

Podsetio je da radni tekst zakona zabranjuje upućivanje iz nižeg u više tužilaštvo, što će, kako smatra, izazvati ozbiljan problem u praksi, te se zalaže da aktuelo rešenje ostane na snazi.

Stefanović je istakao da ove godine Udruženje sudija i tužilaca Srbije obeležava 10 godina od osnivanja, ukazijući da je proisteklo iz Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije.

"Udruženje je osnovano kao odgovor na katastrofalnu reformu pravosuđa iz 2009. godine i težak položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika kojima je bilo oduzeto pravo da pod jednakim uslovima sa polaznicima Pravosudne akademje budu birani za sudije i tužioce. Nakon intervencije Ustavnog suda, većina pomoćnika je izabrana za sudije i tužioce koji danas u najvećem broju čine članove UST", naglasio je Stefanović.

Sudija Prekršajnog apelacionog suda Goran Božić iz Udruženja sudija prekršajnih sudova istakao je da ove promene predstavljaju ogroman korak ka nezavisnom i odgovornom pravosuđu.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre istakao je da su ustavne reforme u oblasti pravosuđa pre svega, kako to sugeriše i naziv današnje konferencije, u interesu građana Srbije, za one koji traže odgovore od pravosuđa za svoje probleme.

"Vladavina prava je primarna za EU i jeste fundamentalna vrednost za naše društvo" naglasio je Žofre ističući važnost mišljenja i stručnost Venecijanske komisije.

Konfereciju "Novi pravosudni zakoni u interesu svih građana-izazovi i rešenja" Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) organizovalo je u saradnji sa Pravosudnom akademijom i Udruženjem sudija prekršajnih sudova (USUDPREK).

U radnom delu skupa pomoćnici ministra pravde i članovi radnih grupa za izradu nacrta pravosudnih zakona, koji se menjaju u skladu sa ustavnim amandmanima, predstaviće predloge ključnih novina, a učesnicima će se obratiti i zamenik člana Venecijanske komisije.

Reč je o predlozima novih zakona - Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o Visokom savetu tužilaca i Zakon o uređenju sudova.