Zimsko računanje vremena ove godine počinje u nedelju 29. oktobra, pomeranjem kazaljki na satovima za jedan sat unazad.

Sa 3.00 sata, satovi će biti vraćeni na 2.00.

Ove je godine to 29. oktobar, i tada se nakon letnje promene, vraćamo na "prirodno“, zimsko računanje vremena.

Pomeranje vremena se uglavnom obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih časova “premešta” na večernje. Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi odredile su da početak letnjeg računanja vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru.

Pomeranje kazaljki uvedeno je uz obrazloženje da se time “produžava” dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim. Pojedini astronomi su protiv veštačkog “produženja” dana, jer smatraju da prirodu ne treba “mučiti”, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Ljetnje računanje vremena je u poslednje vrieme došlo pod udar kritike, s obzirom na povećano korišćenje klima-uređaja u letnjim mesecima, poremećaje spavanja, povećan broj saobraćajnih nesreća kao i velike troškove stalnog podsećanja javnosti na to da se mora prilagoditi promeni.

Tako ga je Kina ukinula 1991. godine, Rusija 2011, a Turska ove godine – tako da u skoro celom svetu s izuzetkom država na području Evrope i NAFTA ekonomskog saveza gotovo niko ne vrši promenu s letnjeg na zimsko vreme i obratno.

Pročitajte još: DOKAZANO: Rad u smenama UBIJA a EVO I ZBOG ČEGA!