Ona ističe da je nemoguće doći do preciznih podataka o broju žrtava sajber nasilja, da brine podatak da svako treće dete u Srbiji doživi neki oblik uznemiravanja na internetu i navodi da trenutne sankcije za sajber nasilje jako male, a velikom broju ljudi su i nerazumljive.

U izjavi za Tanjug, Jonev navodi da slučaj u Laktašima, kada se, kao žrtva internet nasilja ubio 22-godišnji Mladen, kako kaže, pokazao je da moramo drugačije da tretiramo ljude koji imaju loše namere i založila se za uvođenje oštrih zakonskih kazni.

"Problem je što će osoba koja je snimila klip u Laktašima, verovatno odrobijati godinu dana na osnovu neovlašćenog snimanja i prikazivanja na nedozvoljen način materijal na kome je Mladen bio prikazan. Međutim, šta ćemo sa svim tim silnim ljudima i bujicom negativnih komentara koje su oni ostavljali i koji su doveli do tog čina? Oni će proći nekažnjeno i to moramo da menjamo", poručila je Jonev.

Ona je podsetila da se pre mesec dogodio slučaj još jednog samoubistva mladića koji je svoje dvorište pretvorio u azil za pse.

"Tada je jedan mlad život ugašen jer je bio na meti ljudi koji su jako besni, očito isfrustrirani i nezadovoljni svojim životima, da su jedini zrak sreće u svojim životima nalazili u tome da nanose drugima bol putem interneta i društvenih mreža", konstatovala je Jonev.

Na pitanje šta možemo da uradimo kako bi to sprečili, ona kaže da kao društvo moramo da radimo na edukaciji i prevenciji, a pre svega da ohrabrimo decu da nam uvek prijave kada su na meti digitalnih nasilnika.

Kao država, ističe Jonev, moramo da menjamo zakone i pravnu regulativu koja se tiče bezbednosti dece na internetu, jer su trenutne sankcije za sajber nasilje jako male, a velikom broju ljudi su i nerazumljive.

"Veliki broj ljudi je zbunjen kako uopšte da prijave tako nešto", navodi Jonev.

Ona ističe da se mnoge zemlje u svetu bore protiv internet nasilja i navodi da su neke od njih pribegle oštrim finansijskim i zatvorskim kaznama.

Kako je navela, Japan je pre nekoliko meseci uveo zakon da je kazna 2.200 dolara za pisanje negativnih komentara na internetu.

U Francuskoj, koja ima najveću stopu samoubistava među decom, u toku je usvajanje zakona prema kojem bi se maloletnici kažnjavali sa tri godine zatvora za pisanje negativnih komentara, a njihovi roditelji sa 15.000 evra.

Ukoliko bi ti komentari doveli do samopovređivanja ili samoubistva drugog deteta, kazna bi se povećala na pet godina zatvora i 50.000 evra za roditelje.

"Ako je potrebno na finansijski način, jer tako smo naučili i da vezujemo pojas, hajde da na taj način pokušamo da suzbijemo mržnju na internetu i društvenim mrežama i zaštitimo, pre svega decu i mlade, a zatim i sve korisnike interneta i društvenih mreža", poručila je Jonev.

Na pitanje odakle tako burne reakcije dece na to što se dešava na društvenim mrežama, ona objašnjava da se deca danas rađaju, žive, odrastaju, stiču prva iskustva, pa čak i prve simpatije u virtuelnom prostoru i da im je jako bitno kako izgledaju u očima drugih na tim mrežama.

Ipak, dodaje Jonev, deca često nisu svesna da je Internet opasno mesto gde pre svega dominiraju negativne emocije, što za decu ume da bude zbunjujuće, pošto, za razliku od odraslih, ne prave razliku između virtuelnog i stvarnog sveta.

Svako drugačije prihvata nasilje na internetu, kaže Jonev i dodaje da će neko to lako prihvatiti i odbraniti se tako što će ugasiti profil ili skloniti se iz virtuelnog prostora na neko vreme, ili prijaviti.

S druge strane, ističe, imamo decu koja su senzibilna i drugačije reaguju na bol.

"Deca tada najčešće misle da su sama, ne žele saradnju, odbijaju komunikaciju sa roditeljima, često menjaju raspoloženja. Armija dece u Srbiji i na ovom prostoru ide korak dalje, pa se samopovređuju, prosto seku ruke ili butine na mestima na kojima se to ne vidi i na takav način se bore sa bolom jer su žrtve nasilja na Internetu, a neki posežu za samoubistvom", poručuje Jonev.