- U pitanju su uglavnom nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana lica, jer svakako jedino efikasna mera u sprečavanju malih boginja je vakcinacija - rekla je Kanazir.

Zbog situacije na Kosovu pooštren je epidemiološki nadzor u celoj Srbiji, a to podrazumeva dopunsku vakcinaciju za svu nevakcinisanu ili nepotpuno vakcinisanu decu od 12 meseci do 14 godina.

Zavodi za javno zdravlje u Srbiji dobili su uputstva još tokom leta da se još jednom pozovu roditelji kojima deca nisu vakcinisana da vakcinišu svoju decu.

Zavodi su ta uputstva prosledili domovima zdravlja. Direktorka Doma zdravlja Stari Grad Vesna Janjušević kaže da su tokom leta dobili uputstvo da urade reviziju vakcinalne kartoteke za poslednjih sedam godina.

- Roditeljima koji nisu vakcinisali decu poslali smo pozive na kućnu adresu. Prosleđeno je više od 500 poziva, a oko 260 nam se vratilo. Ipak u tom periodu vakcinisali smo oko 200 dece koja nisu bila vakcinisana - kaže Janjušević.

U Batutu pojašnjavaju da nakon svakog godišnjeg izveštaja na neki način podsećaju kolege da treba da misle o malim boginjama i da se radi dopunska vakcinacija, kao i da se to radi i kada se desi obolevanje.

- Mi ovom prilikom apelujemo na sve one roditelje čija deca iz nekih razloga nisu pravovremeno vakcinisana da se obrate svom izabranom pedijatru i da što je pre moguće vakcinišu svoju decu sa ciljem dostizanja visokog kolektivnog imuniteta - naglasila je Kanazir.

Ona je dodala da se jedino većim obuhvatom vakcinisane dece može postići kolektivni imunitet, a to je način da se spreči širenje infekcije sa obolelih na osetljive nevakcinisane osobe.

Epidemije malih boginja sporadično se javljaju u našoj zemlji. Poslednja je bila u junu u Sremskoj Mitrovici, a u novembru prošle godine bila je epidemija i u Kruševcu. Male boginje su prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji bolest predviđena za eliminaciju.