Milunka Savić Gligorević bila je srpska junakinja Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske "Knjaz Mihailo", kao i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Ranjavana je u borbama devet puta, a zbog neizmerne hrabrosti, požrtvovanja, mudrosti i morala Francuzi su je prozvali "srpska Jovanka Orleanka".

Rođena je 28. juna 1892. godine u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje u Staroj Raškoj, kao najstarije dete u porodici. Imala je dve mlađe sestre Mionu i Slavku i brata Milana.

Iako je izrasla u lepu, stasitu devojku, udaja je tada nije zanimala. Kada je po objavljivanju Ukaza o mobilizaciji 30. septembra 1912. godine, Milunka je odlučila da se prijavi na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu, a registrovala se pod imenom Milun Savić.

U Balkanskim ratovima 1912. godine i 1913. godine borila se preobučena u muškarca, a njen anatomski pol otkrilo je bolničko osoblje, posle ranjavanja u Bregalničkoj bici, skoro godinu dana posle pristupanja srpskoj vojsci.

U Veliki rat ušla je kao žena-borac, tražeći pušku od vojvode Radomira Putnika lično, iako joj je on savetovao da bude bolničarka i govorio da je šteta da strada tako mlada.

- Vojvodo, hoću pušku - nepokolebljivo je zahtevala mlada devojka koju ništa nije sprečilo da postane deo čuvenog "Gvozdenog puka". Ona se u Prvom svetskom ratu, sa ranom na glavi povlačila preko Albanije, da bi se samo posle nekoliko meseci oporavka vratila na Solunski front, gde je učestvovala u borbama, a posebno se istakla u Bitki na Kajkamčalanu.

Spomenica za oslobođenje i ujedinjenje 1914-1918.

Starost je provela u skromnoj kući na Voždovcu, okružena unucima, a prema svedočenju njenog unuka preminula je dok je štrikala.

Sahranjena je skromno, u krugu porodice, bez vojnih počasti na porodičnoj parceli. Ova nepravda ispravljena je(delimično) tek 40 godina posle smrti, kada su njeni posmrtni ostaci premešteni u Aleju zaslužnih građana uz najviše državne i vojne počasti i pesmu "Tamo daleko".

Prilikom posete Republici Srbiji 2019. francuski predsednik Emanuel Makron je, mimo protokola, tražio da poseti grob Milunke Savić. Trebalo je, izgleda, da se francuski i srpski predsednik, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić, poklone senima srpske heroine iz Prvog svetskog rata da bi se shvatilo koliko je ona i danas velika i poštovana u svetu.

Američki sajt "Lajstvers" uvrstio je Milunku Savić na listu deset najvećih žena koje su se borile u nekom od ratova u toku novije istorije.

Autor: