AKTUELNO

Ovogodišnja Evropska nedelja mobilnosti, u organizaciji Evropske komisije, odvija se pod sloganom „Krećimo se kvalitetnije“.

Mnogi gradovi u svetu, poput Berlina, ovaj slogan rešili su da primene u praksi, pa tokom nedelje mobilnosti njihovi meštani ne sedaju u automobile, već gde god mogu idu peške.

U Beogradu je pak slika drugačija.

Obeležavanje nedelje mobilnosti za većinu ne znači više od pukih slova. Tako se od ranog jutra gužve u prestonici stvaraju na svakom ćošku. Kolone automobila i dalje su vidljive u većini prometnih ulica i saobraćajnica. Inače, cilj Evropske nedelje mobilnosti je smanjenje broja automobila na ulicama i podsticanje korišćenja drugih vidova prevoza.

"Nedelja bez automobila" je period kada se u svetu na posao, do škole i lokalnih mesta ne ide kolima, već pešice ili biciklom. U Beogradu ta tradicija očigledno nije zaživela, te su gužve u svim ulicama.

A istraživanja upozoravaju – u Beogradu broj vozila za godinu dana poraste za pedeset hiljada. Pre svega, radi očuvanja i ekologije, poželjno bi bilo da se Beograđani priključe ovom "trendu" koji donosi bolje svima. Fizička aktivnost je takođe detalj koji je jako bitan, za sve nas, a procvetao bi kada bismo barem na kratko svoja vozila ostavili na parkingu i otpočeli šetnju za zdravlje čitave planete.

Ova svetska tradicija, otpočela je davnih sedamdesetih.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Opšte ograničenje brzine i "nedelju bez automobila" prvi je put uvela vladajuća koalicija Socijaldemokrata i Liberala (FDP) pod Vilijem Brantom 1973. godine, u pokušaju da se izbori sa posledicama naftne krize nakon Jomkipurskor rata na Bliskom istoku. Prva takva akcija organizovana je 25. novembra 1973, a zatim su usledile još tri "nedelje bez automobila". Oni koji bi prekršili zabranu kažnjavani su sa 500 maraka.

Istovremeno, na auto-putevima je ograničena brzina do 100 kilometara na sat, a na brzim saobraćajnicama 80. Ta pravila su ostala na snazi čitavih šest meseci. Već prva "nedelja bez automobila" donela je u Nemačkoj slike kao iz filmova: hiljade pešaka i biciklista slilo se na auto-puteve, policija je pešice lovila prekršioce zakona, a čak su i skočile cene konja, kako su preneli tadašnji mediji.

Nisu izostale ni smešne scene: neki su se setili da upregnu konje da vuku automobile, a Bavarski radio je izveštavao o vozačima koji su živeli blizu Austrije i koji su gurali svoje automobile do granice, da bi tamo seli za volan i vozili se.

Prednost "nedelje bez automobila" jeste i smanjenje potrošnje do deset odsto.

Da li bi te mere mogle i danas da funkcionišu? Analitičari sa kojima je razgovarao Prvi program nemačkog javnog servisa ARD procenjuju da bi zabrana vožnje automobilom nedeljom, u kombinaciji sa uvođenjem opšteg ograničenja brzine, smanjila potrošnju goriva do deset odsto. Pitanje je, međutim, koliko takva mera može biti prihvatljiva danas, kada sve više ljudi zbog pandemije koristi automobil kako bi izbegli gužve u javnom prevozu.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Mislim da bi bilo teško sprovesti taj predlog, jer mnogi ljudi danas rade i nedeljom - rekao je za radio SWR Amadeus Bah, istraživač sa Univerziteta u Manhajmu. - Bolje bi bilo kada bi nadležni dali različite podsticaje, na primer za korišćenje javnog prevoza.

Inače, poslednjih godina gotovo sve evropske prestonice su simbolično odredile najmanje jedan "Dan bez automobila" godišnje, dajući pešacima i biciklistima priliku da uživaju u centru grada.

#Beograd

#Gužve

#Nedelja bez automobila